Олуја. Врисак. Мук. Колона. Бијег. Сузе. Бол. Август 1995. боли готово исто и 2025. тај српски живаљ који је тада протјеран са вјековних огњишта која су махом тешком муком из ничега подизали њихови прадједови, а дограђивали остали како су стасавали.

И онда одједном, пред зору, обистинила се њихова највећа ноћна мора. Пала је Крајина, а једини спас за хиљаде и хиљаде крајишких Срба био је пут који је водио према Српској и даље ка Србији. Међутим, ни ту нису били мирни. И ту их је смрт вребала готово иза сваке кривине. Неке, нажалост, и на правцу.

Слике избјегличке колоне, тог масовног егзодуса, и даље пуне три деценије касније многи гледају с невјерицом.

Отворених питања још је, ако не и више онда засигурно онолико колико је њих избјеглих који су........

© Glas Srpske