Rogobatna i sklepana reč „blokader“ u srpskom jeziku ne znači ništa jer ne postoji, kaže za Danas Đokica Jovanović, sociolog kulture i univerzitetski profesor u penziji.

Jovanović kaže da te reči- kojom vlast označava učesnike studentkog protesta i društvene pobune- nema u normativnim rečnicima srpskog ili srpskohrvatskog jezika, a nije je pronašao ni u rečnicima stranih reči i rečnicima sinonima.

On još kaže da reč „blokader“zbog njene agresivne upotrebe od strane vlasti i propagandnih glasila vremenom može da uđe u rečnike, ali da je to neizvesno jer će se manje izgovarati kada prestane partijska potreba za njom, a slušaocima je „odbojna zbog svoje sirovosti i banalnosti“.

Prema monitoringu Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), reči „blokader“, „blokaderi teroristi“, „blokaderi foteljaši“ i „blokadersko nasilje“ su prošle godine na pet televizija sa nacionalnom frekvencijom upotrebljene više od 36.000 puta.

BIRODI nije merio njihovu upotrebu na brojnim kablovskim televizijama, među kojima su one koje ih ubedljivo najviše zlorabe („Informer“), kao ni na portalima i u štampanim medijima.

„Radi se o neuspelom, amaterskom pokušaju političko- propagandne jezičke tvorbe. Taj koji je sklepao reč ‘blokader’ ne zna maternji jezik, ne poznaje osnove stila maternjeg jezika, niti ima onovni estetski osećaj za simbolično značenje reči (a učestvuje u političkom takmičenju u Srbiji). Dakle, on ima ambiciju da bude jezikoslovac, a pritom je jezički i politički nepismen subjekt“, kaže Jovanović.

On kaže da svaka reč koja se izgovara „u svakojakim nepriličnim situacijama- biva izlizana i ispražnjena od sadržaja“. Čuje se, ali više nije označitelj, a onima koji je čuju više ništa ne znači.

„Da li može da ’uđe’ u rečnike? Može. Za takav proces potrebno je vreme, ali njeno etabliranje je vrlo nejasno, još i više neizvesno. Jer, kada prestane partijska potreba za njom, njeni tvorci je više neće izgovarati, bar ne tako agresivno i na nekultivisan način, kako danas čine. A građanstvo će je izgovarati još manje zbog njenih nejasnih, arogantnih, podrugljivih, agresivnih i grubih svojstava“, ocenjuje Jovanović.

On dodaje da je stara istina da je jezik živ, a i da u jezik ulaze tuđice, naročito kada jedan pojam nema odgovarajući naziv ili kada je naziv u drugom jeziku celishodniji.

„Ali, kada se vrši propagandno- partijsko nasilje nad jezikom, kovanicama koje treba da liče na ’našu reč‘, a u stvari potiru značenjsku prirodu jezika, onda je to antikulturno nasilje nad jezikom. Kada se agresivno nameće reč kojom se vrši napad na cele društvene grupe ili slojeve, jezik se time siromaši. To je, takođe, vrlo opasan naum – proizvodnja........

© Danas