Dijana Hrka, majka Stefana, koji je pre godinu dana zajedno sa još 15 ljudi stradao pri padu betonske nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, a da za to još niko nije odgovarao, sedmi dan štrajkuje glađu ispred takozvanog „Ćacilenda“, zahtevajući „istinu i pravdu“.

Mada ponavlja da se „oseća dobro“, posebno zbog podrške koju joj daju studenti i građani, već su vidljive fizičke i psihološke promene, što zbog ovog vida nenasilnog otpora, što zbog okolnosti koje ga prate, među kojima je i neposredno psihičko zlostavljanje iz „Ćacilenda“, od puštanja glasne muzike sa besprizornim tekstovima do vređanja.

„Medicinska nauka nipošto ne preporučuje štrajk glađu jer posledice po zdravlje, organizam i psihu mogu biti ozbiljne. Već nakon 72 sata nastaju promene koje mogu ostaviti posledice po zdravlje, pošto se tada iskoriste šećer i depoi glikogena, a jetra počinje da reaguje. Stanje štrajkača glađu mora obavezno da se medicinski prati, a zdravstveni radnici su obavezni da spreče smrtni ishod kroz prisilnu ishranu, intenzivnu negu i hospitalizaciju“, kažu sagovornici Danasa.

Bivši dekan Medicinskog fakulteta u Nišu dr Milan Višnjić kaže da bi „neko iz okruženja“ Dijane Hrka trebalo da je ubedi da prekine štrajk glađu.

Ma koliko bili jaki i jasni njeni motivi, čini mi se da ona može da naudi sebi, a da neće naterati one kojima je uputila zahteve da ih ispune. Voleo bih da u tome grešim“, kaže dr Višnjić.

Ko je Dijana Hrka, majka koja godinu dana na ulici traži pravdu za mrtvog sina?

On kaže da bi Hrka, ukoliko nastavi sa štrajkom glađu, mogla da ima trajne posledice, od promene na organima do psihičkog statusa, uz opasnost od smrtnog ishoda.

„Ukoliko ne unosi tečnost, a ja ne znam da li to čini, posledice su još brže i opasnije. Nisam nutricionista pa da mogu precizno da definišem koji organ će biti više oštećen, ali je izvesno da ceo organizam pati. Pritom je sve ovo za nju velika trauma, zbog........

© Danas