Ovih dana se u zapadnim medijima znatna pažnja posvećuje mladoj Ruskinji umrloj od plućne kuge 1. oktobra. U Rusiji je poslednji slučaj kuge među ljudima zabeležen pre 10 godina u Atlajskoj oblasti, ali te bolesti ima u svetu – u proseku se godišnje prijavljuje oko 1.500 obolelih. Mada ih je najviše na Madagaskaru i u centralnoj Africi, čak i u SAD se svake godine javi 5-10 bolesnika.

U ovom slučaju pozornost je izazvala okolnost da je 28-godišnja žena radila kao laboratorijski tehničar u Institutu za kugu u dalekom Irkutsku, na jugoistoku Sibira.

Reakcije zapadne javnosti su prilično burne. Ima ih osvetoljubivih i likujućih („Karma za invaziju Ukrajine“), ali i empatičnih („Tužno je što se Rusija svela na smrt i destrukciju“).

Prednjače cinici. Neki se sprdaju („Sada Rusija bar ima dokaz da joj je biološko oružje efikasno“), a drugi „raskrinkavaju“ zaveru („SZO pokreće novu namerno izazvanu pandemiju“, „Brzo po vakcinu, lažna epidemija će nas sve pobiti“, „Sad će da smuvaju vakcinu“).

Brojni su i katastrofičari („Verovatno mutantan soj bakterije“, „Hoće da napadnu NATO ili UK“, „Znači Rusija planira da uništi planetu“, „Dolazi nam kovid br. 2“, „Beskrupulozna laboratorijska repriza sa kineskim kovidom“). Oprezni se uzdaju u blagovremeno preduzete mere („Avionski saobraćaj sa tom zemljom mora da bude obustavljen“), a neki u višu silu („Samo Gospod može da zaustavi........

© Danas