Drage i poštovane moje mlade koleginice i kolege,
Univerzitet, i vi i mi, vaši profesori, pa i društvo u celini nalazi se u svojevrsnim oštrim makazama: između vlasti i opozicije, između pravnog i faktičkog stanja, između nasilja i letargije, sukoba i veštačkog mira. Moramo se iz njih, iz tih nemilosrdnih čeljusti legalno i legitimno izbaviti.

Pravnički rečeno, Država je u poziciji krajnje nužde, u zvanično neproglašenom paravanrednom stanju. A Univerzitet – u stanju nužne odbrane od vladajuće pošasti, od besomučnog protivpravnog napada na njegove temeljne vrednosti, na njegovu autonomiju, na njegovu čast i dostojanstvo, na naučne i nastavne poslenike – na vas, posebno.

Bezmalo, posredi je opsadno stanje, svojevrsna višeslojna talačka kriza. Njeno produžavanje ne bismo smeli dopustiti! Stoga su nam nasušni odlučnost, hrabrost, poverenje, solidarnost. Okolo nas i pred nama je rizik, ali i svetlost koju vi, na prvom mestu, već mesecima po Srbiji, ali i van njenih granica, širite, ponosno sejete!

Na prekretnici smo: nedostaju dva koraka: štrajk i izbori, da bismo krenuli stazom trijumfa, ka carstvu valjanog prava, ka normalnosti – da bi otpočele korenite i obuhvatne reforme, renesansa države i društva.

Za raspetljavanje sadašnje situacije, vidim najmanje tri glavne solucije. Dabome, tema je za ozbiljnu........

© Danas