Izgradnja novog objekta u porti Crkve svetih apostola Petra i Pavla u Novom Pazaru izazvala je velike polemike u javnosti i medijima. Dok je po jednima to potpuno uništavanje duhovnog, istorijskog i arhitektonskog naselja zbog čega ovo najstarije zdanje crkvene arhitekture na teritoriji Srbije može izgubiti status na UNESKO-voj listi svetske baštine koji ima od 1979. godine, po drugima to nije najvažnije kada je u pitanju „nasilje nad jedinstvenom kulturnim dobrom kakva je Petrova crkva”.

Ima i onih po kojima je ovo pitanje toliko složeno i kompleksno da ne može ni na koji način biti dobo sagledano i objašnjeno u jednom novinskom tekstu dok za istoričare novogradnja koja je bukvalno „srasla” i fizički i vizuelno „pojela” najstariju bogomolju (Petrova crkva je objekat čiji koreni sežu do antike) na ovim prostorima degradacija autentičnosti lokaliteta, narušavanje njegovog kulturnog integriteta i da će izazvati višestruke posledice za našu kulturu sećanja.

Voks populi na društvenim mrežama i po mediima „iznosio je i tezu” da se fokus države i crkve sa Kosova premešta u Rašku, kao i samo sedište Eparhije raško-prizenske što su SPC i sama Eparhija odlučno demantovali (vidi antrfile).

Sem stručne javnosti reagovao je i Zbor građana Novog Pazara zatraživši pre više od tri meseca hitnu obustavu radova u porti Petrove crkve koji po njima „pod paravanom revitalizacije” i izgradnje vizitorskog centra odvija trajno uništavanje arheološkog lokaliteta i „podiže stambeni objekat koji nema nikakvo utemeljenje u istoriji ovog mesta”.

Selaković: Izgradnja objekta u porti Petrove crkve blokaderska egzibicija

Selaković: Izgradnja objekta u porti Petrove crkve blokaderska egzibicija

Pak pre dve nedelje po ovom pitaju oglasio se ministar kulture Nikola Selaković koji je radove izgadnje i revitalizacije sevrne građevine u kompleksu crkve (čiji je investitor Eparhija Raško – Prizenska i Kosovsko – Metohijska Gračanica a finasijeri Ministarstvo turizma i omladine i Turistička organizacija Novi Pazar) a koje je u maju prošle godie osveštao patrijarh Porfirije, nazvao „ruglom” i „blokaderskom egzibicijom”, optužujući Republički zavod za zaštitu spomenika da ne štiti taj spomenik pod zaštitom UNESKO-a.

Petrova crkva: Najmanje što struka može, jeste da ne ćuti

Za Aleksandru Davidov Temerinski, istoričarku umetnosti, do skora savetnicu u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, duže od četvrt stoleća bilo je vremena za raspravu o svrhovitosti, izgledu, dimenzijama i nameni novogradnje u porti Petrove crkve, koju je tražila SPC.

– Rezultat: ikonični i opšteprepoznatljiv izgled najstarije sakralne građevine na teritoriji Republike Srbije, crkve iz 9. veka sa jedinstvenim nadgrobnicima koji je dopunjuju i koja stoji kao dragulj na brdašcu nedaleko od Novog Pazara – odolevao je sve do pretprošle godine. Tada je počelo uništavanje te celine, čije su vizure prethodno teško ugrožene bespravnom gradnjom privatnih objekata oko uzvišice na kojoj se ona izdiže, kaže ona.

Reč je o predimenzioniranoj zgradi, još uvek u izgradnji, takoreći „zalepljenoj” za crkvu, a nedovršena arheološka istraživanja razlog su glasnog negodovanja arheologa.

– Stručnjaci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture odnosno uprava te kuće, nadležne za spomenike najviših vrednosti, propustili su da nađu pravi odgovor na pitanje: da li je gradnju objekta velikih dimenzija unutar nevelike porte Petrove crkve, uopšte moguće opravdati realnom potrebom vlasnika odnosno SPC? Odgovor je odričan, jer i kada bi postojala realna potreba, mogla bi se realizovati izvan porte. Reč je o parohijskoj crkvi, za čije je održavanje i za posete turista dovoljna kuća za sveštenika sa porodicom. Raško-prizrenska eparhija uvek može da se izjasni za postojanje realne potrebe za eparhijskim zdanjem i lapidarijumom, ali obe zgrade bilo je moguće smestiti na padinu izvan porte i ostaviti Petrovoj crkvi njeno parče autentičnosti, ističe Aleksandra Davidov Temerinski u svojoj izjavi za Danas.

Struka, institucionalizovano bavljenje spomeničkom zaštitom nije tu da bi udovoljavalo zahtevima Crkve.

– Praksa po kojoj se to događa tokom tri decenije nas je i dovela do ugrožavanja i provincijalizacije, odnosno degradacije nekih izvanredno važnih spomenika kulture (Žiča, Mileševa, Arilje, Manasija, da nevedem samo neke; o „vizantinizaciji” fruškogorskih manastira da se i ne govori). Najzad, svima treba da bude jasno da, kada novogradnja unutar crkvene ili manastirske porte jednom započne, tu se „potrebe” samo uvećavaju, navodi ova naša sagovornica.

Kada se prašina malo slegne i glasovi protivljenja i obrazlaganja zašto je ono što se dešava u porti Petrove crkve ravno nasilju nad kulturnim dobrom nulte kategorije – može se očekivati zahtev za izgradnjom trpezarije, „hita” manastirskih porti, kojima se potencijalno ugrožava istoričnost ambijenta.

– Uostalom, raniji zahtev za trpezarijom, zamenjen je zahtevom za eparhijskim dvorom čija je gradnja u toku, a, šta reći na projekat trpezarije, ogromne građevine u porti manastira Sopoćana, takođe spomenika na upisanog na UNESCO-vu Listu svetske baštine, projekat koji čeka svoj trenutak za početak realizacije? Predsednik republike je u poseti manastiru „dao” manastiru naše pare za izgradnju tog mastodonta. Kao vlastelin, kada hoće da pokaže dobru volju prema svojim slugama, u šta se vrhuška SPC i pretvorila – istini za volju, za velike novce, podseća Davidov Temerinski.

Po njenim rečima – najmanje što struka može, jeste da ne ćuti.

U svetlu navedenog, tj. onoga što se dešava na terenu, nije od naročitog značaja da li će Petrova crkva ostati upisana na UNESCO-vu Listu svetske baštine, što se neupućenoj javnosti predstavlja kao tema od krucijalnog značaja. Stručnjaci Republičkog zavoda koji su sarađivali sa stručnjacima ICOMOS-a, savetodavnog tela UNESCO-a, koji su tim povodom posetili lokalitet i dali svoje mišljenje – tvrde da je sve stručno i utemeljeno. Sasvim drugačije tu stručnost i utemeljenost vide drugi kolege, kao i građani koji su duboko nezadovoljni onim što se dešava kod Novog Pazara i smatraju da je reč o nasilju nad jedinstvenom kulturnim dobrom kakva je Petrova crkva.

– Kada je reč o javnom interesu, veliko je umeće ne započinjati ništa, kada su mišljenja upadljivo podeljena, zaključuje Aleksandra Davidov Temerinski.

Proces koji traje više decenija

Vladimir Džamić, istoričar umetnosti i konzervator-istraživač Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, smatra da je pitanje izgradnje severne građevine u porti crkve Svetog Petra i Pavla u Novom Pazaru veoma složeno i ono sasvim sigurno ne može biti dobro objašnjeno u jednom novinskom tekstu, čak ni kada bi toj temi bio posvećenen čitav broj nekog dnevnog lista ili nedeljnika.

– S obzirom da je to proces koji traje više decenija, u suženom i često pojednostavljenom medijskom sadržaju ne mogu se izneti sve relevantne činjenice od značaja za ovu temu, kaže on.

Umesto toga, većina takvih sadržaja obiluje kritičkim tonovima bez utemeljena na stavovima koji se mogu potkrepiti znanjem i činjenicama.

– Uvek, i to ne samo kod nas već i u zemljama koje do svog kulturnog nasleđa drže mnogo više nego mi, izgradnja novih objekata u okviru istorijskih celina, a naročito ako su u pitanju crkve i manastiri, izaziva dosta kontraverzi, ističe on.

Ugrožavanje kulturno-istorijskog nasleđa sa liste svetske kulturne baštine u Novom Pazaru

Ugrožavanje kulturno-istorijskog nasleđa sa liste svetske kulturne baštine u Novom Pazaru

Oko uvođenja novih objekata koji mogu narušiti autentičnost nekog istorijskog prostora i među konzervatorima postoje različita, često suprotstavljena mišljenja.

– Zato raspravi o tome nije mesto u medijskom prostoru, već u stručnim i naučnim krugovima, među ljudima koji imaju znanja i veštine da ove stvari razumeju i sagledaju na celovit način. To naravno ne znači, da o ovome i javnost ne može i ne treba da ima svoj sud, ili da ne treba da bude obaveštena na isprvan način zašto se nešto menja na tako istorijskim mestima od izuzetnog značaja, mišljenja je Vladimir Džamić.

Međutim izveštavanje o ovakvim stvarima često služi da skrene pogled javnosti sa mnogo važnijih tema, ili da kreira stav javnosti na način na koji kreatoru tog sadržaja u datom trenutku odgovara.

– Mislim da je sa pričom o izgradnji severne građevine u porti crkve Petra i Pavla baš to slučaj, iskren je Džamić u svojoj izjavi za Danas.

Ugroženo mesto krštenja Stefana Nemanje

Po mišljenju prof. dr Vladimira Krivošejeva, istoriografa, kulturologa i muzeologa, izgradnja novih objekata u neposrednoj blizini Petrove crkve u Novom Pazaru otvara ozbiljna pitanja odnosa savremenog urbanog razvoja i zaštite kulturno-istorijskog nasleđa.

– Kao jedan od najstarijih sakralnih spomenika na prostoru Srbije, Petrova crkva predstavlja ne samo verski, već i izuzetno vredan arhitektonski i arheološki lokalitet. Intervencije u njenoj neposrednoj okolini moraju biti zasnovane na principima konzervatorske struke, uz poštovanje ambijentalne celine, vizuelnih koridora i istorijskog konteksta prostora, kaže on

U suprotnom, po Krivošejevu, postoji rizik degradacije autentičnosti lokaliteta i narušavanja njegovog kulturnog integriteta, čime bi dugoročno bila umanjena i njegova društvena i obrazovna vrednost.

Njegov kolega, istoričar Nenad Đorđević podseća da više od 800 godina srpski narod obeležava smrt velikog župana Stefana Nemanje, u monaštvu monaha Simeona čuvajući sećanje na stvaranje srednjovekovne srpske državnosti dok se danas ugrožava mesto njegovog krštenja.

– Crkva svetog Petra kod Novog Pazara nastala još u 9.veku ugrožena je danas višestruko, ne samo sa mogućnošću gubljenje svetske zaštite nego i uništavanjem vekovnog sećanja. Crkva svetog Petra nije samo sakralno mesto nego i skoro centar milenijumskog stvaranja srpske države. Izgradnjom koja je u toku narušava se često pominjanja kultura sećanja koja će imati visestruke posledice ne samo ovde nego i šire i izazvaće čitav niz problema koje će biti teško okončati posebno u ovom vremenu svetskih promena, opominje Đorđević.

Crkve i manastiri na Kosovu se štite preko UNESKO-a

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture povodom brojnih pitanja u vezi sa ovim projektom na svom sajtu objavio je obrazloženje koje obuhvata istorijat postupka, stavove relevantnih međunarodnih tela i osnovne elemente novog projektantskog rešenja koje u celosti možete pročitati na ovom linku.

Tokom pisanja ovog teksta više sagovornika je odbilo da govori na ovu temu iz različitih razloga. Od onih po kojima formalno -pravno sve dozvole nadležnih su dobijene za gradnju konaka, a i Eparhija raško-prizrenska se poziva na arheoloske pronalaske ostataka srednjevekovnih struktura na tom prostoru, te da samim tim gradnja nije u neskladu sa autentičnim objektima.

S druge strane, i po njihovom anonimnom mišljenju nema sumnje da se radi o novoj gradnji, a ne rekonstrukciji starog objekta, koji više ne postoji i da se samim kako estetski, tako i arhitektonski narušava vrednost objekta Petrove crkve.

I, po njihovim rečima (doduše nepotpisanim) to može da dovede i do problema u vezi sa UNESKO zaštitom same Crkve, što bi bilo pogubno za srpsko kulturno nasleđe. Posebno zbog činjenice da se slične crkve i manastiri štite na Kosovu upravo preko UNESKO-a, jer se vode kao srpsko kulturno nasleđe.

Petković: Objektivna procena Uneska o ugroženosti srpskih manastira na Kosovu

Petković: Objektivna procena Uneska o ugroženosti srpskih manastira na Kosovu

Ali i jedni i drugi, i oni koji su hteli da govore o ovome (imenom, prezimenom i zvanjem) kao i oni drugi slažu se u jednom da je „ovo isuviše važno pitanje” da bi se od njega „odustalo”. Ne samo u medijskom smilslu, naravno.

Nema premeštanja eparhijskog sedišta i ugrožavaja statusa lokaliteta „Stari Ras”Foto: PROMO Eparhija raško-prizrenskaEparhija raško-prizrenska povodom, po njima, potpuno netačnim tvrdnjama o navodnom premeštanju Eparhijskog sedišta i nelegalne gradnje u porti Petrove crkve u Novom Pazaru reagovala je zvaničnim saopštenjem polovinom februara.„Povodom niza javnih istupa u medijima i na društvenim mrežama u vezi sa radovima u kompleksu crkve Svetih apostola Petra i Pavla u Novom Pazaru, Eparhija raško-prizrenska Srpske Pravoslavne Crkve smatra svojom dužnošću da se javnosti obrati činjenično, odgovorno i bez polemičkog tona, radi razjašnjenja više netačnih i politički obojenih tvrdnji koje su poslednjih dana plasirane”, navodi se u saopštenju Eparhije koje u celni možete pročitati na ovom linku.Duhovno, kanonsko i istorijsko sedište Eparhije raško-prizrenske nalazi se u Prizrenu i u manastiru Gračanica gde su eparhijske kancelarije i to ostaje nepromenjeno. Ni jednom odlukom, ni saborskom ni administrativnom, nije izmenjeno kanonsko sedište Eparhije, niti je pokrenut postupak njegovog premeštanja, navodi se u saopštenju.Sveti arhijerejski sabor Srpske Pravoslavne Crkve na čelu sa Patrijarhom srpskim je 18. maja 2017. godine doneo odluku da, pored istorijskog i duhovnog sedišta u Prizrenu (Gračanici), Eparhija raško-prizrenska može imati i administrativno sedište sa službenim prostorijama u Novom Pazaru. Ova odluka doneta je u skladu sa Ustavom Srpske pravoslavne crkve i predstavlja dopunu postojećeg ustrojstva, a ne njegovu izmenu.Odluka je zatim sprovedena u skladu sa propisima Republike Srbije i registrovana u Registru crkava i verskih zajednica kod nadležnog Ministarstva pravde. Upis administrativnog sedišta u Novom Pazaru nije promenio ni status ni identitet Eparhije, niti je dotakao njeno kanonsko sedište u Prizrenu, podsećaju oni u obraćanju javnosti i medijima.Po njihovim rečima razlog uspostavljanja administrativnog središta u Novom Pazaru (Starom Rasu) nije politički, niti lični. Eparhija raško-prizrenska obuhvata prostor Raške oblasti i Kosova i Metohije. S obzirom na širinu i složenost tog prostora, potrebno je obezbediti adekvatne administrativne uslove za pastirsko i organizaciono delovanje, u skladu sa pravnim sistemom Republike Srbije.„Posebno naglašavamo da izgradnja Eparhijskog centra kod crkve Svetih apostola Petra i Pavla ima za cilj da se posveti veća pažnja Raškoj oblasti, u vremenu kada je očuvanje duhovnog, kulturnog i nacionalnog identiteta od suštinskog značaja za život našeg naroda na tim prostorima”, navodi se saopštenju.Petrova crkva u Starom Rasu bila je sedište raških arhijereja i mitropolita. Stvaranjem uslova da i u savremenom vremenu ova svetinja dobije odgovarajuću pažnju i institucionalni značaj gradnjom eparhijskog sedišta predstavlja čin poštovanja istorije i odgovornosti prema narodu, a ne bilo čiju samovolju ili „hir”.Što se tiče samog projekta revitalizacije i izgradnje Konaka u kompleksu Petrove crkve, iz Eparhije podsećaju, između osatlog, na sledeće činjenice: da projekat ima kontinuitet od sredine devedesetih godina, kada je izrađeno idejno rešenje uređenja kompleksa. To rešenje razmatrala je Republička komisija za srednjovekovno nasleđe.Foto: PROMO Eparhija raško-prizrenskaGodine 2009. projekat je dostavljen Međunarodnom savetu za spomenike i lokalitete ICOMOS, savetodavnom telu UNESCO-a, koji je dao pozitivno mišljenje na koncept obnove u okviru postojećih gabarita. U istom mišljenju izričito je navedeno da nije prihvatljivo povećanje visine, kapaciteta i obima objekta.Novo idejno rešenje iz 2022. godine u potpunosti je zadržalo ranije odobrene gabarite. Nisu povećani ni kvadratura ni visina objekta. ICOMOS ne zabranjuje promenu namene objekta unutar postojećih okvira, ali strogo zabranjuje proširenje, što je u potpunosti ispoštovano.Projekat je prošao sve zakonom predviđene faze: izdavanje lokacijskih uslova, rešenje o uslovima tehničke zaštite, stručnu kontrolu Revizione komisije Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, te je 12. septembra 2024. godine dobio građevinsku dozvolu. Svi radovi izvode se pod stručnim nadzorom Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.Navodi da se ugrožava status lokaliteta „Stari Ras i Sopoćani” na Listi svetske baštine nisu zasnovani na činjenicama. UNESCO ne daje direktne dozvole za pojedinačne projekte, a nadležno savetodavno telo ICOMOS dalo je ograničenja koja su u potpunosti ispoštovana. Stručne institucije su jasno naglasile da radovi izvedeni u skladu sa odobrenim projektom ne predstavljaju rizik za status lokaliteta.

Nema premeštanja eparhijskog sedišta i ugrožavaja statusa lokaliteta „Stari Ras”

Eparhija raško-prizrenska povodom, po njima, potpuno netačnim tvrdnjama o navodnom premeštanju Eparhijskog sedišta i nelegalne gradnje u porti Petrove crkve u Novom Pazaru reagovala je zvaničnim saopštenjem polovinom februara.

„Povodom niza javnih istupa u medijima i na društvenim mrežama u vezi sa radovima u kompleksu crkve Svetih apostola Petra i Pavla u Novom Pazaru, Eparhija raško-prizrenska Srpske Pravoslavne Crkve smatra svojom dužnošću da se javnosti obrati činjenično, odgovorno i bez polemičkog tona, radi razjašnjenja više netačnih i politički obojenih tvrdnji koje su poslednjih dana plasirane”, navodi se u saopštenju Eparhije koje u celni možete pročitati na ovom linku.

Duhovno, kanonsko i istorijsko sedište Eparhije raško-prizrenske nalazi se u Prizrenu i u manastiru Gračanica gde su eparhijske kancelarije i to ostaje nepromenjeno. Ni jednom odlukom, ni saborskom ni administrativnom, nije izmenjeno kanonsko sedište Eparhije, niti je pokrenut postupak njegovog premeštanja, navodi se u saopštenju.

Sveti arhijerejski sabor Srpske Pravoslavne Crkve na čelu sa Patrijarhom srpskim je 18. maja 2017. godine doneo odluku da, pored istorijskog i duhovnog sedišta u Prizrenu (Gračanici), Eparhija raško-prizrenska može imati i administrativno sedište sa službenim prostorijama u Novom Pazaru. Ova odluka doneta je u skladu sa Ustavom Srpske pravoslavne crkve i predstavlja dopunu postojećeg ustrojstva, a ne njegovu izmenu.

Odluka je zatim sprovedena u skladu sa propisima Republike Srbije i registrovana u Registru crkava i verskih zajednica kod nadležnog Ministarstva pravde. Upis administrativnog sedišta u Novom Pazaru nije promenio ni status ni identitet Eparhije, niti je dotakao njeno kanonsko sedište u Prizrenu, podsećaju oni u obraćanju javnosti i medijima.

Po njihovim rečima razlog uspostavljanja administrativnog središta u Novom Pazaru (Starom Rasu) nije politički, niti lični. Eparhija raško-prizrenska obuhvata prostor Raške oblasti i Kosova i Metohije. S obzirom na širinu i složenost tog prostora, potrebno je obezbediti adekvatne administrativne uslove za pastirsko i organizaciono delovanje, u skladu sa pravnim sistemom Republike Srbije.

„Posebno naglašavamo da izgradnja Eparhijskog centra kod crkve Svetih apostola Petra i Pavla ima za cilj da se posveti veća pažnja Raškoj oblasti, u vremenu kada je očuvanje duhovnog, kulturnog i nacionalnog identiteta od suštinskog značaja za život našeg naroda na tim prostorima”, navodi se saopštenju.

Petrova crkva u Starom Rasu bila je sedište raških arhijereja i mitropolita. Stvaranjem uslova da i u savremenom vremenu ova svetinja dobije odgovarajuću pažnju i institucionalni značaj gradnjom eparhijskog sedišta predstavlja čin poštovanja istorije i odgovornosti prema narodu, a ne bilo čiju samovolju ili „hir”.

Što se tiče samog projekta revitalizacije i izgradnje Konaka u kompleksu Petrove crkve, iz Eparhije podsećaju, između osatlog, na sledeće činjenice: da projekat ima kontinuitet od sredine devedesetih godina, kada je izrađeno idejno rešenje uređenja kompleksa. To rešenje razmatrala je Republička komisija za srednjovekovno nasleđe.

Godine 2009. projekat je dostavljen Međunarodnom savetu za spomenike i lokalitete ICOMOS, savetodavnom telu UNESCO-a, koji je dao pozitivno mišljenje na koncept obnove u okviru postojećih gabarita. U istom mišljenju izričito je navedeno da nije prihvatljivo povećanje visine, kapaciteta i obima objekta.

Novo idejno rešenje iz 2022. godine u potpunosti je zadržalo ranije odobrene gabarite. Nisu povećani ni kvadratura ni visina objekta. ICOMOS ne zabranjuje promenu namene objekta unutar postojećih okvira, ali strogo zabranjuje proširenje, što je u potpunosti ispoštovano.

Projekat je prošao sve zakonom predviđene faze: izdavanje lokacijskih uslova, rešenje o uslovima tehničke zaštite, stručnu kontrolu Revizione komisije Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, te je 12. septembra 2024. godine dobio građevinsku dozvolu. Svi radovi izvode se pod stručnim nadzorom Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Navodi da se ugrožava status lokaliteta „Stari Ras i Sopoćani” na Listi svetske baštine nisu zasnovani na činjenicama. UNESCO ne daje direktne dozvole za pojedinačne projekte, a nadležno savetodavno telo ICOMOS dalo je ograničenja koja su u potpunosti ispoštovana. Stručne institucije su jasno naglasile da radovi izvedeni u skladu sa odobrenim projektom ne predstavljaju rizik za status lokaliteta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Dom zdravlja: Nekoliko slučajeva šuge kod stranih radnika koji rade u Stelantisu u Kragujevcu

Kragujevac opredelio 14,2 miliona dinara za sufinansiranje medijskih projekata

Policija će snimati navijače na utakmici Radnički 1923 – Crvena zvezda na stadionu „Čika Dača” u Kragujevcu

Buduća kultna knjiga: Predstavljanje romana „Sledećeg leta u Marijenbadu” Bogdana Milanovića u SKC-u Kragujevac

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Ekonomija • 27.02.2026. 08:21 Forbes Srbija: Američka kompanija zaplenila pančevačku Azotaru po nalogu izvršitelja

Forbes Srbija: Američka kompanija zaplenila pančevačku Azotaru po nalogu izvršitelja

Ekonomija • 27.02.2026. 08:26 Poljoprivrednici: Ako u toku dana ne dobijemo poziv za sastanak iz Vlade Srbije radikalizujemo proteste

Poljoprivrednici: Ako u toku dana ne dobijemo poziv za sastanak iz Vlade Srbije radikalizujemo proteste

Svet • 28.02.2026. 20:55 UŽIVO Izrael i SAD napali Iran: Izraelski zvaničnici tvrde da je ajatolah Ali Hamnei ubijen, Netanjahu poziva Irance da „završe posao“ (FOTO, VIDEO)

UŽIVO Izrael i SAD napali Iran: Izraelski zvaničnici tvrde da je ajatolah Ali Hamnei ubijen, Netanjahu poziva Irance da „završe posao“ (FOTO, VIDEO)

Politika • 27.02.2026. 22:20 Dačić 48 sati na mehaničkoj ventilaciji, posetio ga Vučić

Dačić 48 sati na mehaničkoj ventilaciji, posetio ga Vučić

Ekonomija • 27.02.2026. 11:01 U ponedeljak javni poziv za podsticaje po hektaru: Obavezno pravdanje novca računima za repromaterijal

U ponedeljak javni poziv za podsticaje po hektaru: Obavezno pravdanje novca računima za repromaterijal

© Danas