Povorke sa crvenim zastavama i ružama, srpom i čekićem, peva se „Internacionala” i „Bela ćao”, drže se govori i uzvikuju radničke parole… Tako se proslavlja 1. maj u socijalizmu, ali ne „onom našem” već švedskom, gde gradonačelnici ne žive od privilegija već zastupaju prava radnika, onih koji su ih i izabrali, a sindikati se ne libe da se „bave” politikom. Naprotiv.

Stalno smo slušali i učili o švedskom socijalizmu koji se razlikovao od našeg, samoupravnog. Ali kao zaista izgleda u praksi? Razlika je, pre svega što on tamo još postoji i funkcioniše u odbrani prava zaposlenih, zaslugom sindikata i radničkih partija. Kako je u Skandinaviji za međunarodni dan rada, ali i ostalih (ne)radnih dana utiske nam prenosi Jugoslav Ristić, dugogodišnji sindikalni funkcioner (sada u penziji) iz Kragujevca koji je više puta boravio kod kolega iz sindikata metalaca Švedske, pa i za 1. maj.

Tako se 2012. zatekao u Geteborgu, kao gost tamošnjeg sindikata i Socijaldemokratske partije na proslavi 1. maja.

– To je tamo posebno svečan praznik. Naravno da se ne radi i sve manifestacije se odvijaju na ulicama i trgovima. U Geteborgu je bilo više prvomajskih skupova, jer ima više vrsta levičara („neka cveta hiljadu cvetova”) i svi su obeležavali i proslavljali 1. maj. Kroz grad ide više kolona. Nose se crvene zastave, zastave Socijaldemokratije, a što mi je bilo posebno interesantno, ima i onih sa srpom i čekićem. To je nas, goste iz Srbije koji smo „živeli u njemu”, podsetilo da marksizam nije izmišljen na Istoku, nego na Zapadu. I da tamo i danas ima mnogo pristalica ideje marksizma, kaže Jugoslav Ristić.

Sve je jako je svečano. Svuda se čuje muzika, „Internacionala”, naravno „Bela ćao”, drže se govori, uzvikuju radničke parole, poziva na borbu za svoja prava…

– Iskreno, bili smo zapanjeni. Kao da smo u Sovjetskom Savezu 60-ih godina prošlog veka a ne u Švedskoj u 21. stoleću, iskren je on.

Po njemu, impresivna prvomajska slika.

– Sve se trijumfalno događa i odvija. Ljudi stoje sa zastavima, kao da su rimski vojnici, na objektima po gradu niz ulice kojima prolaze povorke, raportira u tom duhu naš sagovornik, dodajući da nije bilo kao kod naših proslava istog, uranaka i zaranaka: pečenja i rošilja, gulašijada i pasuljada… Na „meniju” samo borba za radnička i ljudska prava i tako u tom „duhu”.

Radnik je svako ko živi od svog rada

Inače, napominje on, švedske socijaldemokrate nisu revolucionarna partija.

– Oni su partija koja je sistemska, bore se kroz institucije i parlament, ali ne napuštaju taj „levi pogled na svet”. Zbog toga ih ne podržavaju samo radnici, već i mnogo intelektualaca, koji su deo tog radničkog pokreta. Oni na to gledaju, kako i jeste, da svako ko živi od svog rada (nije vlasnik kapitala) je prirodno deo radničkog pokreta. Tako da primenjuju Marksa u praksi, zaključuje Ristić posle svih tih skandinavskih iskustava i impresija.

„Skidanje“ Vučića nije promena ako sve ostane isto kao 5. oktobra: Ljudi, sećanja – Jugoslav Ristić, sindikalni rukovodilac u penziji

„Skidanje“ Vučića nije promena ako sve ostane isto kao 5. oktobra: Ljudi, sećanja – Jugoslav Ristić, sindikalni rukovodilac u penziji

Interesantna je i priča kao je uopšte došlo do kontakta i saradnje naših i švedskih sindikalaca, metalaca. Njihova organizacija, Međunarodni centar „Ulof Palme”, koja svuda po svetu (mahom Afrika i Južna Amarika), podstiče socijaldemokratske partije i sindikate posle demokratskih promena u Srbiji, izabrala je baš Kragujevac.

– Proučavali su naše gradove koji imaju „radničko poreklo”, jer je Geteborga grada koji na isti način ima istoriju radničkog organizovanja kao naš. Simbolično su došli u Srbiju baš na dan kad je Milošević isporučivan Hagu, podseća sudbonosno Ristić, n zaboravljajući da istakne da su tamošnji radnici ne samo sindikalno već i politički dobro organizovani. To potkrepljuje činjenicom da i danas, kada su Socijaldemokrate izgubile izbore na državnom nivou, i........

© Danas