Naravno da se osećam kao životinja u kavezu zbog toga što mi je uskraćeno moje osnovno ljudsko pravo – na slobodu ketanja. Bez obzira što sam u krugu porodice i prijatelja, ne mogu slobodno da idem svojom zemljom koju toliko neizmerno volim, kaže Luka Stevanović, student Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu koji se od 29. jula nalazi u kućnom pritvoru.

Od prvih dana studentskih protesta i blokada Luka je aktivan na svom, Ekonomskom fakultetu kragujevačkog Univerziteta i protestima koje su njegove kolege organizovale. Sa još sedmoro studenata iz raznih gradova (Beograda, Niša, Kragujevca, Sombora, Smedereva i Zaječara) uhapšen je u Beogradu 29. juna.

– Dan posle Vidovdanskog protesta bio sam sa drugom na autobuskom stajalištu kod Filozofskog fakulteta. Dva lica u civilu su mi prišla sa leđa i uhvatili me. U tom trenutku se nisu ni predstavili kao policajci – samo su mi rekli „pođi sa nama”. Tražio sam da se legitimišu, jer nisam bio siguran da su uopšte policajci. Tek nakon dva-tri minuta i mog insistianja jedan je pokazao značku i onda sam pošao sa njima. Rekli su da me vode u MUP Novi Beograd, a kada sam ih pitao zbog čega, rekli su da ni oni ne znaju već da su samo zaduženi da me tamo odvedu, započinje Luka svoju priču za Danas.

Prilikom uvođenja u stanicu jedan od njih je snimio njegov „ulazak” i taj snimak je završio u „Informeru”.

– Uvode me u prostoriju gde su nakon sat vremena došla dva inspektora za suzbijanje teorizma – tako su mi se predstavili. Oni su mi pokazali, po njima „dokazi materijal” – transkripte mojih telefonskih razgovora sa majkom i ocem i fotografije kako i kada ulazim na koji fakultet u Beogradu. Tražili su od mene da priznam – pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Sbije, pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja kao i za udruživanje radi vršenja krivičnih dela… Znači – teorizam i organizovani kriminal, našta sam ja normalno – ćutao, jer šta uopšte na tako nešto i da kažem, kaže on.

Student Luka Stevanović se predao Višem sudu u Beogradu

Rekli su mu da ne mora ništa da priča u tom trenutku, ali da dobro razmisli.

– Potom mi je ponuđeno ako želim da razgovaram sa tužiocem. Pristao sam jer i ne znam zbog čega sam uopšte tu. U međuvremenu je pozvan i moj advokat Božo Prelević. Tužiteljka mi se predstavlja kao tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i informiše me da čim je u pitanju ova instanca radi se o jako ozbiljnom delu i savetovala mi je da „pričam sve što znam” i........

© Danas