Najnoviji hakerski napad na kompaniju Telekom Srbija ponovo je otvorio pitanje bezbednosti podataka građana, nakon što su, prema tvrdnjama naših sagovornika, kompromitovani podaci više od 600.000 korisnika. Iako kompanija tvrdi da je reč o manjem incidentu, stručnjaci upozoravaju da ovo ukazuje na ozbiljan sistemski problem koji može imati dugoročne posledice, kao i da je potrebno da neko snosi odgovornost.

Sve češći hakerski napadi na institucije, koji završavaju krađom određenih količina podataka građana, prouzrokuju i sve veći strah.

Najnoviji primer toga je kompanija Telekom Srbija, oko kog još uvek nisu poznati svi detalji, ali ono što se sa sigurnošću zna je, da su ukradeni podaci velikog dela korisnika.

Prema tvrdnjama kompanije ukraden je „mali deo podataka“ iz korisničke baze, ali prema tvrdnjama sagovornika Danasa ta brojka ide do podataka preko 600.000 korisnika.

„Reč je o podacima određenog broja korisnika usluge satelitske televizije m:SAT tv. Kompanija Telekom Srbija odmah je slučaj prijavila MUP-u, odnosno Odeljenju za visokotehnološki kriminal“, saopštili su iz kompanije.

Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu postupa po krivičnoj prijavi kompanije Telekom Srbija protiv NN lica zbog krivičnog dela „iznuda u pokušaju“.U toku je intenzivno prikupljanje dokaza i identifikacija učinilaca tog krivičnog dela, saopštilo je VJT.Nakon pribavljanja neophodnih podataka i obaveštenja, te analize istih, javnost će biti obaveštena o daljem postupanju VJT, poručeno je.

Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu postupa po krivičnoj prijavi kompanije Telekom Srbija protiv NN lica zbog krivičnog dela „iznuda u pokušaju“.

U toku je intenzivno prikupljanje dokaza i identifikacija učinilaca tog krivičnog dela, saopštilo je VJT.

Nakon pribavljanja neophodnih podataka i obaveštenja, te analize istih, javnost će biti obaveštena o daljem postupanju VJT, poručeno je.

Iz Telekoma u odgovoru za Danas nisu odgovorili na pitanje kako je došlo do upada u sistem, pošto je istraga u toku. Oni tvrde da baza koja je ukradena sadrži određene podatke za najviše 150.000 korisnika.

„Pri tome se pojedini unosi ponavljaju više puta. Samim tim, broj unosa je veći nego samih brojeva jedinstvenih korisnika. Treba ukazati i da određeni setovi podataka više nisu relevantni, pošto su stariji od četiri godine i potiču iz aplikacije koja ne sadrži sve podatke o korisniku“, navode.

Na pitanje da li su obavestili građane čiji su podaci kompromitovani, iz Telekoma kažu da su svi preduzeti koraci u skladu sa zakonom, i sprovedeni su kako u koordinaciji sa MUP-om, tako i sa ostalim nadležnim institucijama, uključujući i one koje se bave zaštitom podataka o ličnosti.

Oni tvrde i da Telekom Srbija već primenjuje najsavremenije bezbednosne sisteme i procedure, koje se stalno unapređuju u skladu sa najboljom svetskom praksom.

Što se tiče ucena koje su hakeri poslali, Telekom Srbija poručuje da „ne pravi kompromis sa kriminalcima“, te podsećaju da je saradnja sa njima krivično delo.

„Konverzacija sa napadačima vođena je u koordinaciji i prema instrukcijama MUP-a, isključivo sa ciljem da se napadači što pre pronađu i privedu pravdi“, poručuju.

Ovim povodom oglasio se ranije i direktor Telekoma Vladimir Lučić, koji je kazao da su ih hakeri ucenjivali tražeći bitkoine, kao i da su podaci korisnika Telekomovog servisa potpuno bezbedni.

„Ovde se radi o jednoj, moram reći, malo više amaterskoj hakerskoj grupi koja je uzela deo faktičkih podataka korisnika naše satelitske televizije i pokušala da nas ucenjuje. Da nam traže određen broj bitkoina za to, ali mi smo u intenzivnoj saradnji sa policijom i Odeljenjem za visoko tehnološki kriminal veoma blizu da te počinioce uhvatimo“, rekao je Lučić juče u Boru, a prenosi RTV.

Podsetimo, ovo nije prvi slučaj da podaci građana cure iz državnih institucija.

Hakeri napali, Ministarstvo isključilo sistem na skoro mesec dana: Koliko su podaci u državnim bazama bezbedni?

Hakeri napali, Ministarstvo isključilo sistem na skoro mesec dana: Koliko su podaci u državnim bazama bezbedni?

Pre Telekoma, hakerski napadi bili su uspešni i u Elektroprivredi Srbije, Republičkom geodetskom zavodu, pa čak i u Ministarstvu pravde, što je izazvalo brojne probleme u funkcionisanju institucija, kao i ugrožavanje podataka hiljada građana.

Ono što je zajedničko za ove slučajeve, jeste da su ostali bez epiloga, te da niko nije odgovarao za ugrožavanje privatnih podataka korisnika.

Šta se zapravo desilo i kako mogu da se zloupotrebe podaci?

Filip Milošević iz Share fondacije objašnjava da je prvo objavljen deo, a potom sinoć i cela baza podataka.

„Taj narativ gde je objavljen prvo jedan manji deo baze verovatno je služio tome da bi se ucenili oni koji su napadnuti. A onda je nakon toga, pošto se verovatno nisu dogovorili, objavljena cela baza“, navodi on.

Milošević dodaje da postoje indicije i da se ovo dešavalo još pre mesec dana, odnosno u januaru.

„Međutim, sinoć je, kao što su i obećali, objavljen ostatak podataka, tačnije izašla je integralna baza koja sadrži preko 610.000 unosa. Ona prva je imala oko 160.000, ovo je sada dodatnih 450.000 i to su unosi koji datiraju od 2019. do sredine januara 2026. godine“, ukazuje naš sagovornik.

Ti podaci su, prema njegovim rečima, praktično dostupni svima.

„Ti podaci čak nisu ni na dark vebu, nije potrebna nikakva posebna tehnologija ili alat da bi se pristupilo tim podacima. Konkretno, ovaj forum je na tom takozvanom površinskom internetu, kom svako ko bi imao taj link ili bi uradio neku malo napredniju pretragu na internetu može da pristupi i dođe do tih baza“, upozorava Milošević.

U tim bazama su brojni lični podaci korisnika, naglašava.

„Osim svih ličnih podataka – ime, prezime, adresa, broj stana, broj telefona, JMBG… tu ima čak i nekoliko polja gde su komentari tih njihovih podizvođača koji idu i ugrađuju tu opremu, u kojima se, takođe, nalazi dosta ličnih podataka i različitih vrsta informacija koje mogu da dopune te profile ljudi“, objašnjava on.

Milošević poručuje i da tvrdnje Telekoma da su to neki stari podaci i da se telefoni unutra ponavljaju, nisu istinite.

„Tu sigurno ima preko 600.000 unikatnih brojeva telefona. Ako se neki ponavljaju, to znači da su neki od tih podizvođača išli više puta na isto mesto nešto da rade ili servisiraju, ali to je procenat na nivou statističke greške. Dakle, situacija je prilično katastrofalna“, upozorava naš sagovornik.

Kako kaže Milošević, iz perspektive samih građana ovde postoje višeslojni problemi.

„Pre svega, to su podaci koje građani ne mogu da promene tek tako lako kao što bi mogli korisničko ime i lozinku. S druge strane, to su sad podaci koji su dostupni praktično svima i koje, na primer, neki maliciozni akteri – hakeri ili neki prevaranti, mogu da koriste da bi manipulisali građanima ili ih prevarili“, upozorava.

Bankarski podaci građana sve više na udaru sajberkriminalaca: Srbija deveta na svetu

Bankarski podaci građana sve više na udaru sajberkriminalaca: Srbija deveta na svetu

Kako dodaje, što neko više zna o nama, to mu je lakše da nas na neki način prevari.

„Zato je privatnost bitna i zato postoji Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, da bismo bili bezbedniji“, naglašava Milošević.

On navodi i primere kako podaci mogu da se zloupotrebe.

„To može da krene od nekih čestih prevara koje već danas imamo putem SMS-a, poruka na WhatsApp-u, Telegram-u i tako dalje, koje je uz ove podatke mnogo lakše napraviti. Mogu se napraviti mnogo uverljivije poruke koje bi se slale ljudima, koje napadači sada mogu da oslovljavaju imenom, imaju neku vrstu konteksta, odakle su ti ljudi, gde žive i tako dalje i da ih na taj način, tehnikama socijalnog inženjeringa, nateraju da urade nešto što inače ne bi uradili“, objašnjava.

Tako se građani privuku da kliknu na link kojim će da se inficira njihov uređaj – telefon ili računar, ili će da ostave neke svoje podatke na nekoj lažnoj veb stranici, dodaje Milošević.

„Sada, umesto da građanima stigne poruka tipa ‘stigao vam je paket’, pisaće baš konkretno vaše ime i JMBG ili će tako stići poruka koja je, navodno, iz MUP-a da uplatite novac do tad i tad ili sledi kazna i slično“, napominje Milošević.

Kada je reč o JMBG-u, on podseća da je to jedinstven matični broj koji se često koristi za identifikaciju za različite usluge koje građani koriste.

„Tako da bi neko sad mogao praktično da ukrade identitet. Mogao bi, recimo, da pozove mobilnog operatera u nečije ime, da promeni paket ili potraži možda rezervnu SIM karticu da mu se pošalje poštom“, upozorava.

Prema njegovim rečima, podaci će se sigurno masovno koristiti za marketinške kampanje.

„Ne samo za komercijalne, već i političke kampanje. Tu je jako vredna ta baza podataka, jer vi praktično sad imate lokacijske podatke sa sve kontaktima, brojevima telefona i imenima ljudi“, navodi Milošević.

On ukazuje da je ovo problematično i iz druge perspektive, odnosno što ti podaci nisu bili obezbeđeni i što se stalno dešava državnim preduzećima da cure podaci i da im bivaju kompromitovani sistemi.

„Oni tu zaštitu očigledno ne doživljavaju dovoljno ozbiljno, ali postoji razlog za to. To je zato što do sada nije bilo nikakve odgovornosti, što je katastrofalno za ceo taj proces digitalizacije kom mi prisustvujemo. Vi digitalizujete jedno društvo toliko naglo, a onda ne ulažete dovoljno resursa ili nemate dovoljno znanja da ispratite samu tu digitalizaciju, da sačuvate te resurse“, opominje Milošević.

On podseća da su informacioni sistemi stalno pod nekom vrstom napada, kompromitacije i da podaci građana cure, a da oni za to nikad nisu odgovorni, niti krivi.

„Ovo bi trebalo da bude još jedna opomena svima da shvate razmere ovoga i da možda i po prvi put neko odgovara. Jer u svim ranijim incidentima kao što su EPS, RGZ, Ministarstvo pravde… niko nije odgovarao“, ukazuje Milošević.

Bez te odgovornosti će se ovakve stvari definitivno ponavljati, zaključuje.

Pravnik i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić za Danas navodi da su zloupotrebe uvek moguće kada se dođe u posed određenih podataka.

„Počevši od sitnih pakosti, pa do preuzimanja identiteta uz nanošenje ozbiljne štete bilo po čast i ugled, bilo materijalne, odnosno finansijske“, upozorava.

Zbog toga je, poručuje, važno da svako svojim ličnim podacima postupa odgovorno i da ih ne daje olako na raspolaganje drugima.

„Treba voditi računa o tome da se davanjem saglasnosti za obradu podataka često sasvim nesvesno daje saglasnost za mnogo intenzivniju obradu podataka i raspolaganje sa njima. Istina je da se svakodnevno suočavamo sa zahtevima za takvu saglasnost radi komunikacije, odnosno pristupa nekim bazama podataka i da izgleda da nema alternative, ali baš zato treba dodatno biti oprezan i odgovoran“, naglašava.

„Većina institucija neadekvatno zaštićena i nema stručne kadrove“: Da li se poverljivi podaci RGZ-a prodaju na dark vebu?

„Većina institucija neadekvatno zaštićena i nema stručne kadrove“: Da li se poverljivi podaci RGZ-a prodaju na dark vebu?

Prema njegovim rečima, veliki problem kod nas je loš odnos prema zaštiti podataka o ličnosti onih od kojih bi trebalo očekivati najviše.

„To se, pre svega, odnosi na organe vlasti, jer građani nisu u mogućnosti da štite svoje podatke koji su u posedu organa vlasti. A često je reč o posebno osetljivim podacima poput na primer zdravstvenih ili onih o kažnjavanju i socijalnoj pomoći“, ukazuje Šabić.

Međutim, kako podseća, upravo su organi vlasti na svim nivoima – od lokalnog do državnog, pružili drastične primere neodgovornosti.

„To su uradili nepreduzimanjem mera zaštite, bilo svesnim omogućavanjem nezakonite obrade, odnosno zloupotrebe tih podataka, a najčešće u politikantske svrhe radi propagande ili radi ostvarivanja komunikacije sa specifičnim strukturama građana tokom izbornih kampanja“, objašnjava on.

Na nacionalnom nivou, kako tvrdi, drastični primeri su bili Ministarstvo zdravlja i projekat „Moj doktor“, a pogotovo predaja SNS-u kompletne baze ličnih podataka penzionera iz Fonda PIO, zaključuje Šabić.

$bp("TargetVideo_73844117",{"video":"2536074","width":"16","height":"9","id":"40420"})

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Život • 17.03.2026. 16:54 Biljka koju nikako ne treba da sadite u dvorištu: Može oštetiti beton i temelje kuće

Biljka koju nikako ne treba da sadite u dvorištu: Može oštetiti beton i temelje kuće

Život • 17.03.2026. 20:10 Loto rezultati: Koji brojevi su izvučeni u 22. kolu?

Loto rezultati: Koji brojevi su izvučeni u 22. kolu?

Region • 16.03.2026. 23:06 Hrvatski ministar: Srbi i Er Srbija ignorišu preporuke vlasti o putovanju u Hrvatsku

Hrvatski ministar: Srbi i Er Srbija ignorišu preporuke vlasti o putovanju u Hrvatsku

Sport • 17.03.2026. 14:52 Hamad Međedović nije dobio vizu za SAD

Hamad Međedović nije dobio vizu za SAD

Region • 17.03.2026. 09:47 Milanović pred teškom odlukom: Hoće li pozvati Vučića na Brione?

Milanović pred teškom odlukom: Hoće li pozvati Vučića na Brione?

© Danas