Strategija države da do 2035. godine uloži gotovo 50 milijardi evra u razvoj infrastrukture, energetike i drugih sektora čini se predstavlja nastavak modela rasta na kome se zasniva srpska ekonomija već godinama. Međutim, ekonomisti upozoravaju da se taj model približava svojim granicama, te da ambiciozne projekcije rasta BDP-a dolaze u trenutku političke krize u zemlji i sve turbulentnijih globalnih okolnosti.

Tokom prethodnog vikenda predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je strategiju razvoja Srbije do 2030. i 2035. godine. Tom prilikom najavljeno je i ulaganje države od 48 milijardi do 2035. godine, plus dodatnih 15 milijardi u vojsku.

Pored toga i ministar finansija Siniša Mali naglasio je da je ovo „najambiciozniji i najobimniji program“.

On je izneo očekivanja da će sa ovim programom BDP Srbije do 2030. godine biti 133 milijarde evra, dok je prošle godine bio oko 90 milijardi evra.

Dakle, ponovo su najavljena velika javna ulaganja u infrastrukturu, kao i u energetiku i u vojsku, što otvara pitanje da li država zadržava isti pravac i model rasta za koji brojni ekonomisti veruju da je došao do zida.

Dodatno, nameće se i uticaj globalnih dešavanja, koji se sve više zaoštravaju, na ovakve projekcije i koliko one u takvim okolnostima mogu biti ostvarive.

„Najavljen je kontinuitet osrednjosti“: Vučić obećava da će prosečna plata biti 1.700 evra, ali koliko će do tada poskupeti hrana, energenti, komunalije…

„Najavljen je kontinuitet osrednjosti“: Vučić obećava da će prosečna plata biti 1.700 evra, ali koliko će do tada poskupeti hrana, energenti, komunalije…

Ekonomista Saša Đogović za Danas kaže da strategija ima „jedan feler“, jer ne polazi od realnih postavki okruženja i stanja unutra same zemlje.

„Kada kažem okruženje, mislim na geopolitičke tektonske poremećaje koji mogu i utiču na ekonomske tokove i kod nas. Oni su nepredvidivi i turbulentni. S druge strane, tu su unutrašnji faktori. Živimo u zemlji koja je permanentno u naglašenoj krizi, već 16 meseci. Ta kriza je i dalje tu i ukazuje da Srbija boluje od deficita predvidivog i stabilnog institucionalnog ambijenta i od endemske korupcije, kao i od visokog stepena organizovanog kriminala“, ukazuje on.

O svemu tome, dodaje naš sagovornik, nema ništa u ovoj strategiji.

„Bez rada na tome ne možemo da imamo održiv rast domaćeg preduzetništva niti da računamo na resurse koje ima dijaspora, a koja izbegava naše tržište u širokom luku“, poručuje Đogović.

Prema njegovim rečima, imamo i paradoks da u uslovima rasta cena nafte nismo preuzeli NIS, već obezbeđujemo prihode onome ko je većinski vlasnik.

„Mi smo time sebi pucali u nogu i to nas je koštalo prošle godine dodatnog pada ekonomskih aktivnosti, zbog neadekvatne........

© Danas