Rekonstrukcija hotela „Slavija“ ponovo je otvorila staru dilemu Beograda – da li se modernizacijom briše sećanje ili mu se daje novi okvir? Iako nikada nije dobio zasluženo mesto u priči o simbolima Beograda, hotel „Slavija“ je više od jednog veka bio svedok političkog, kulturnog i društvenog života prestonice, a često je i delio njegovu sudbinu, što je slučaj i danas.

Hotel „Slavija“, jedan je od simbola Beograda, koji to nikada zapravo nije bio. Iako se njegova priča proteže kroz vekove, uglavnom je nepravedno izostavljen iz priča o tome šta čini Beograd i njegov identitet.

Ovih dana, hotel je mahom prekriven oblakom prašine i okružen ogradom, a građani prolaze pored njega ispod skele. Radovi su uveliko u toku i hotel bi već naredne godine trebalo da pokaže svoje novo lice koje će se nekima svideti, a nekima neće.

Sentimentalne reakcije Beograđana prate svaki ovakav projekat kada se neki stari objekat ruši ili mu se menja izgled na koji smo svi navikli. I naša redakcija nalazi se na svega nekoliko minuta od ovog hotela, a u restoranu „Mala Slavija“ (u zgradi hotela) brojni novinari pronalazili su inspiraciju.

Međutim, nečije uspomene i emotivna povezanost sa nekim objektom nikad nisu stale na put privatnom kapitalu da ostvari svoje zamisli i modernizuje sve što ima potencijal za profit, što nije nužno loše. Ipak, ako nije uvek moguće sačuvati fasadu, moguće je sačuvati priče i duh pojedinih objekata.

Od svog nastanka, dakle još od XIX veka, hotel je bio svedok brojnih dešavanja i promena, pa su ga upravo ti događaji povezali sa društvenim, kulturnim i političkim životom grada.

Hotel je početkom XX veka imao sopstveni vinograd i proizvodnju vina, a u njemu su održavane i humanitarne lutrije za školovanje srpske omladine. Tu su se odvijali nastupi muzičkih ansambala i horova, ali i politička i radnička okupljanja. A svoju „lojalnost“ građanima pokazao je i tokom Drugog svetskog rata, kada je stradao u bombardovanju 6. aprila 1941. godine.

Dakle, istorija hotela „Slavija“ pokazuje da grad nije samo skup zgrada, već mreža sećanja i značenja. Kada se ta mreža ne neguje, čak i značajna mesta mogu postati nevidljiva, bar tako kaže naša sagovornica, istoričarka Nevena Kovačević.

Hotel „Slavija“, prema njenim rečima, predstavlja važan, ali nedovoljno prepoznat sloj beogradskog identiteta.

„On nije klasični spomenik, već živi dokument urbanog razvoja“,........

© Danas