VIDOJE: Evo nas u Beogradu, stigli sabajle. Putovali klaj-klaj, autobus nov, samo prede. Sedišta plišana, klima radi, dnevnice u džepu, provijant podeljen… Sve po protokolu. Moja Zaga lepo odremala, neki se odmah dohvatili sendviča, neki telefona, a Neša i ja flaše. Da ne dangubimo.

ZAGA: E, ovaj moj Vidoje… Jedva je izašao iz autobusa, i on i onaj beslamać Neša. Ali, oni su iskusni mitingaši, gde sve nisu bili. Ja sam se kasnije uključila, kad smo seli i sračunali. NJih dvojica su se nagledali svakojakih čudesa, a ja, evo, ne mogu da dođem sebi od ove beogradske lepote: Bogo moj, ona tribina, pa zastave, pa klozeti… Štagar klozeta!

VIDOJE: Uh, još mi se mantra po glavi… Neši ništa. Auuu, kakva organizacija, sve štima: i parking, i razmeštaj, i zastavice, i tezge s osveženjem… Naroda sačuvaj bože, i još ga dovode sa svih strana. I svi smo spremni da ovo bude najveći praznik slobodne Srbije ikad,........

© Danas