Podsetimo se najbitnijih činjenica.

Svi znamo da je u hibridnim režimima sa dominacijom najveće stranke najmoćnija ličnost čelnik te stranke. Nije Vučićev greh što je osvojio taj tron moći. Ne bi bio greh i što bi se, shodno toj strukturalnoj dominaciji, pitao više od svih drugih. Greh je što je tu ionako ogromnu moć pretvorio u svemoć a sebe u apsolutistu: uzaptio je sve tri grane vlasti – zakonodavnu, sudsku i izvršnu i stavio pod kontrolu sve državne medije i institucije. Primenio je devizu Luja XIV: Država, to sam ja! No, glavni greh je što je, koristeći tu ogromnu moć, stavio pod noge ustav i zakone i sa poslovno-političkom vrhuškom stvorio tim u čije se džepove, na osnovu tajnih poslova bez tendera, slivaju milioni!

Kolike su razmere ovog protivzakonitog bogaćenja upečatljivo nam kazuje činjenica da su naši putevi i pruge duplo skuplji od drumova i pruga u Švajcarskoj, Švedskoj i drugim planinskim zemljama umesto da je obratno, jer kameniti predeli iziskuju mnogo više mostova i tunela nego naše, mahom mekano tle. To su enormne sume, stotine miliona, dovoljan greh da padne svaka vlada na svetu, a ovaj način skretanja društvenog novca u privatne džepove, takozvana ugradnja u cene, samo je jedan oblik pljačke društvene imovine. Isto važi i za građevinske poslove i većinu poslova koji se sklapaju bez tendera, mimo videla javnosti. A istraživačko novinarstvo otkrilo je mnoštvo afera od kojih je svaka pojedinačno dovoljna za pad vlade. Nije li metafora šljam prava reč za takvu vrhušku?

Kampanja u Srbiji veoma polarizovana, atmosfera podseća na referndumsku: Šta sve piše u izveštaju posmatrača PS SE?

Kampanja u Srbiji veoma polarizovana, atmosfera podseća na referndumsku: Šta sve piše u izveštaju........

© Danas