„Da izvedem kobre i da ih razbacamo sve? Ne bi trebalo šest, sedam sekundi.“ Šest dana je bilo potrebno čuvarima da postanu monstrumi, videli smo u Stenfordovom eksperimentu. Koliko je godina vladavine potrebno da čovek postane monstrum? „Dete je vlasništvo države do svog punoletstva. Što volim ove novinarke koje ovako lako kleknu. Nećete da radite? Ima ko hoće, ima drugih profesora.“

U gorenavedenim i javno izrečenim rečenicama imali ste priliku da vidite destilovanu manifestaciju osećanja moći. Kako bismo imali priliku da bolje proučimo osećanje moći za potrebe ovog pseudonaučnog rada, neophodno je da se pozabavimo njegovom suprotnom dimenzijom- osećanjem bespomoćnosti.

Govorimo li o nivou ili stepenu bespomoćnosti? Stepen zvuči tvrdo, oštro, poput pločnika na koji pada studentkinja i udara glavom. Brutalno, kao i prizor njenog nepomičnog tela na trotoaru. Srećom, bez krvi. Jer, krv bi učinila taj prizor još surovijim. Da li je nužno govoriti o vlasti kao uzroku tog prizora?

Šta moć čini ljudima?

Ne, jer osećanje bespomoćnosti nas dovodi do promena za koje se trenutno borimo. Prvo, svako od nas ima borbu u sebi, a onda i na ulici, ali nikada van sebe. Van sebe su sada oni. Da li primećujete da što su duže van sebe, mi postajemo moćniji? Da li uviđate........

© Danas