Zaboravljeni od strane civilizovanog sveta. Gurnuti u senku, prepušteni ćudima jednog Ćacija koji nas doživljava kao ličnu imovinu, poligon za svoje igre moći. Narod zlostavljan na svim nivoima – fizički, psihički, emocionalno, materijalno. Sistematski ponižavani, osiromašeni, izloženi svakodnevnoj represiji. Uzeo nam je skoro sve. Skoro.

Ali, jednu stvar nije mogao i neće moći nikada – naš inat. Ostalo nam je baš to što nas je kroz vekove održalo. Dozvolili smo mu da se iživljava rečima i da nas omalovažava. Neka. Može. Neka podiže tenziju, neka manipuliše strahom, neka orkestrira paniku.

Može, jer zna da je njegova. moć izgrađena na lažima i nasilju. Može da nas tuče na ulici. Mada, bolja je ideja da unese paniku, pa da se međusobno poubijamo. A, on da se zlokobno smeška tamo negde na visini, misleći da je nedodirljiv i da povlači bolesne poteze svojim lepljivim prstima. Lepljivim, jer ruke su mu krvave. Može da koristi koliko god sofisticirano oružje hoće. Scenario koji želi da vidi uvek je monstruozan. I to se tako prokleto vidi. Izdale su ga krvave ruke. Ostavlja tragove krvi gde god se........

© Danas