Zastava Srbije preko ramena i hidžab na glavi. Može li to zajedno? Da, može. To je još nešto što smo naučili od studenata koji već godinu dana nastoje da ovo društvo izleče od strahova i predrasuda, da ga očiste od mržnje.

Makar da u svojoj borbi za pravdu i istinu nisu nepogrešivi – te javnost, i to ona koja im je naklonjena, nestrpljiva da vidi nove akcije i rezultate, ne okleva da ih kazni negativnim opaskama, u smislu, dosta ste šetali i blokirali, dajte sada nešto konkretno – dve stvari su neporecive. Promenili su nas nabolje. I ušli u istoriju.

U subotu, 1. novembra, u Novom Sadu, dogodio se najveći komemorativni skup u istoriji Srbije. Osim besprekorne organizacije, nije bilo nikakvnih konkretnih akcija. Bila je tišina i bio je bol. Konkretne akcije izvodila je druga strana u pokušaju da zasmeta studentima u njihovim planovima za mirno i dostojanstveno obeležavanje godišnjice novosadske tragedije, da ih ismeje, omalovaži, uvredi – kao što je bio policijski pretres novopazarske grupe studenata kod Kosjerića, ili obustavljanje železničkog saobraćaja Beograd – Novi Sad usled dojava o bombama, navodnih ili stvarnih svejedno – svakako dolaze iz iste kuhinje.

Ali, to će za rezultat imati još jednu sliku u nizu onih što još od početka studentskog pokreta ilustruju klasičnu, iskonsku borbu dobra i zla: U nemogućnosti da zbog gužvi i svih sabotaža od strane vlasti stignu na vreme u Novi Sad, građani........

© Danas