Sa jednog od glavnih trgova u Ruanu, u Normandiji, uzdiže se veličanstvena katedrala koja je bila velika inspiracija Klodu Moneu. Zbog svoje asimetrične arhitekture važi za „najljudskiju“ katedralu, valjda zato što ljudi, kao i njihovi životi, nikada nisu savršeni. Ali, postoji još nešto. NJen južni toranj, sagrađen mnogo posle severnog, nazvan je „La tour de Beurre“ („Toranj od putera“).

Njegova gradnja finansirana je novcem bogatih građana koji su od crkve otkupljivali pravo da i tokom posta jedu puter i ostale mlečne proizvode. Tako je i malo greha, kao još jednog elementa ljudskosti, dospelo u njene zidove. Sve ovo zvuči čak i simpatično – dok ne pomisliš na vrhunsko crkvenjačko licemerje.

Da li je hipokrizija u srži svake vlasti otkad je sveta?

A vrhunsko naprednjačko licemerje u najkraćem bi moglo glasiti: održavaš stabilnu stopu rizika od siromaštva (20 posto) na samom evropskom vrhu i nivo penzija na samom evropskom dnu, povećavaš prosečnu platu, ali samo do iznosa koji za većinu građana ne pokriva prosečnu potrošačku korpu, hraniš narod jeftinim parizerom, trpaš ih u autobuse i vodiš na mitinge, neposlušne kažnjavaš, otpuštaš s posla, pobunjene proganjaš, tučeš i zatvaraš, i kad se već skupi dovoljno bolesnih........

© Danas