Koliko je nečasno, nemoralno, nepošteno koristiti žrtve sopstvenog naroda sa ciljem političkog profitiranja. Vikati okolo, hvaliti sebe, stavljati se u ulogu žrtve u vreme kada oni, koji su, za razliku od tebe, izgubili svoje najbliže, svoje domove, proveli potom tri decenije u teškom siromaštvu i nesreći, obeležavaju dan tragedije i zločina koji ih je zadesio.

„Zadesio“ upravo u vreme kada si ti huškao na rat iz udobne pozicije privilegovanih političara iz Srbije.

Odgovornih za sve patnje i nesreću pripadnica i pripadnika srpskog naroda na prostoru bivše Jugoslavije, tokom ratova devedesetih. Kada si bio verni sluga osuđenih ratnih zločinaca, kada si, toliko ima zapisa o tome, pozivao na direktnu mržnju i nasilje nad pripadnicima drugih naroda.

Dok su slali građane Srbije da ginu, oni su se osećali komotno, bezbrižno, sigurno, i nikada nisu osetili ni glad ni siromaštvo. Štaviše. Bili su puni love. Kad su ljudi umirali od gladi, sa restrikcijama struje, grejanja… Čekajući vesti sa ratišta, vesti o tome da li su im članovi porodica živi.

Pa, sam Vučić koji sada sebe, u danima obeležavanja etničkog čišćenja Srpkinja i Srba tokom Oluje, predstavlja kao veću žrtvu od svih, skrećući pažnju na svoju privatnost, tokom bombardovanja 1999. godine, dobio je stan od države. Trosoban. Dok je 99 odsto građanki i građana čiji je ministar bio, svoje napuštalo, odlazilo u podrume, u strahu da ih ne izgubi. Zbog katastrofalne politike, alavosti, nemorala, lopovluka i laži političara kojima je i Aleksandar........

© Danas