Opšte je poznato da su do sada jedina ozbiljna opozicija Netanjahuovoj vladi u Izraelu bile tajne službe Mosad i Šin Bet. Netanjahu je sada odlučio da ih konačno stavi pod svoju kontrolu, pa je za šefa Mosada predložio Romana Gofmana, pukovnika IDF-a poznatog po brutalnom ugnjetavanju Palestinaca na Zapadnoj obali, čoveka bez ikakvog obaveštajnog iskustva koji čak ni ne govori engleski.

Bio sam, razumljivo, iznenađen kada sam saznao da je moje pisanje pružilo intelektualnu osnovu za njegovo delovanje:

„Gofman je u više navrata optuživan da je obmanjivao svoje nadređene i delovao bez ovlašćenja. Kao pukovnik IDF-a na okupiranoj Zapadnoj obali rukovodio je palestinskim agentima u neodobrenim, samovoljnim aktivnostima. I čvrsto veruje da ima pravo da deluje bez obzira na pravila. Tokom svojih vojnih studija Gofman je pisao da komandant ponekad mora delovati čak i bez formalnog ovlašćenja, prekoračujući svoj mandat kako bi ispunio pretpostavljenu volju donosilaca odluka — čak i kada ta volja nije izričito definisana.

Tvrdio je da je intelektualnu osnovu za ovaj pristup pronašao u radovima slovenačkog filozofa Slavojа Žižeka, neomarksističkog filozofa i autora poznatog po tome što svoje brojne knjige, članke i govore začinjava opscenim šalama i politički nekorektnim provokacijama. U Gofmanovoj interpretaciji vojni komandant deluje unutar „diskurzivnog prostora“, pronalazeći spoljašnju „tačku oslonca“ izvan sebe i sistema i postupajući u skladu s tim — drugim rečima, van zadatih okvira.“

„Trampova pretnja je znak kuda ide naš svet“: Slavoj Žižek o predsedniku SAD, populističkom talasu i ratu u Iranu

„Trampova pretnja je znak kuda ide naš svet“: Slavoj Žižek o predsedniku SAD, populističkom talasu i ratu u Iranu

Nisam morao dugo da čekam zlonamerne reakcije. Jerg Lau (koji me je još 2003. napao kao teoretičara koji podržava terorizam) napisao je: „Zapanjujuće – sledeći šef Mosada crpi inspiraciju od — da, pogodili ste — Slavojа Žižeka!“ Tu je i Skot Long: „Novi šef Mosada kaže da svoju ‘intelektualnu osnovu’ nalazi kod Slavojа Žižeka. VARALICA, TO MESTO S PRAVOM PRIPADA MENI.“

Što se mene tiče, nisam siguran kako da shvatim Gofmanovo pozivanje na mene — ozbiljno, kao šalu, ironično („koristim upravo teoretičara poznatog kao podržavaoca Palestinaca“)? Zato ću to shvatiti bukvalno, u svoj naivnosti.

Očigledno je da Gofman pokušava da pruži opravdanje za način na koji IDF i naseljenici sistematski krše (izraelski!) zakon kako bi ugnjetavali Palestince – dakle, nisu oni koji se opiru izraelskoj okupaciji ti koji krše nametnuti izraelski zakon, već sami organi izraelske države krše sopstvene zakone.

Gofman je tako vojni pandan Danijeli Vajs, „kumi“ naseljenika na Zapadnoj obali, koja decenijama organizuje okupaciju palestinske zemlje. Kada u intervjuu sa Luisom Teruom objašnjava strategiju širenja naselja, njen opis odnosa naseljenika prema državnoj vlasti Izraela ne može a da nas ne pogodi kao čista i jednostavna istina:

„Mi radimo za vlade ono što one ne mogu same za sebe. Čak i ako uzmete Netanjahua sada, koji je veoma zadovoljan onim što radimo ovde, kao i našim planovima da izgradimo jevrejsku zajednicu u Gazi. On je zadovoljan time, ali to ne može da kaže. Govori suprotno. Kaže da to nije realno. Dobro! Mi ćemo to učiniti realnim. To nije prisiljavanje vlade. To je pomaganje vladi. To je prvi korak u politici. Ne prisiljavate vladu. Vi joj dajete mogućnost, hrabrost, podršku javnosti, političku podršku.“

Ovde je ključna dvoličnost između........

© Danas