Član gradske vlade Moskve koji je bio zadužen za izgradnju i kome sam ja, kao tadašnji direktor Direkcije za izgradnju Beograda, bio „dodeljen“, interesovao se za lokalitet bombardovanih zgrada Generalštaba. „Ne dolazi u obzir“, rekao je premijer Đinđić kad sam mu to preneo

Negde na nekom od svojih diplomatskih putovanja, premijer Srbije dr Zoran Đinđić upoznao je gradonačelnika Moskve, Jurija Luškova. Kao jedan od najuticajnijih ljudi u Rusiji početkom dvehiljaditih godina, čovek koji je zatvorenu crvenu Moskvu u kratkom periodu pretvorio u modernu metropolu sa hiljadama novih gradilišta, Luškov je predložio Đinđiću da uspostave, kako je rekao, „bratsku ekonomsku saradnju“ na izgradnji Moskve i Beograda. Ta saradnja bi podrazumevala, između ostalog, i simboličnu razmenu nekih značajnih lokacija, tako da ruski investitori dobiju mogućnost da nešto velelepno sagrade u Beogradu, a srpski u centru Moskve. Uvek otvoren za nove ideje, premijer Đinđić je obećao da će ubrzo poslati beogradsku delegaciju kako bi dogovorili početak te saradnje.

Tako smo se sredinom oktobra 2002. godine obreli u Moskvi, nas nekoliko, predvođeni pokojnim gradonačelnikom Nenadom Bogdanovićem. Gradonačelnik Luškov nam je, kao susretljiv domaćin, otvorio vrata svih gradskih institucija koje smo želeli da posetimo, pre svega u oblasti komunalnih poslova.

Uzvratna poseta delegacije Moskve, predvođena Jurijem Luškovim, usledila je ubrzo, početkom........

© Danas