Izraelski napad na Iran liči na priču o dečaku i vuku. Godinama je izraelski premijer Netanjahu najavljivao napad, pozivao Zapad da mu se pridruži u navodnom sprečavanju Irana da napravi nuklearnu bombu, u UN crtao nekakve crteže koji je trebalo da nas uplaše i ubede da zle mule u Teheranu smišljaju kako da unište planetu. Dok, nasuprot njima, desetine zemalja među kojima i Izrael nuklearne bombe imaju za izvoz, ali oni su „dobri“ i njihove bombe nas sigurno neće ubiti. Teheran je optužbe odbacivao, tvrdeći da uranijum obogaćuje u civilne svrhe.

Godinama ovu priču pratim skoro istočnjačkom smirenošću. Svojevremeno smo u Danasu, valjda za Obamina vakta, tokom jedne od Netanjahuovih pretnji da kreće na Teheran, raspravljali o tome šta bismo radili ako dođe do nuklearnog rata. Rekla sam da bih radije poginula u prvom talasu radijacije, ako do nas stigne, nego da preživim i mučim se. Mnogi su imali drugačiji stav. Verovatno su gledali previše „Pobesnelog Maksa“.

Šta se nedavno desilo. Izrael napao Iran, pre desetak dana, mi iznenađeni. Danima traju međusobni napadi, uključile se SAD, krenuli smo da analiziramo da li je počeo Treći svetski rat, imamo li još koji........

© Danas