Izraelski napad na Iran liči na priču o dečaku i vuku. Godinama je izraelski premijer Netanjahu najavljivao napad, pozivao Zapad da mu se pridruži u navodnom sprečavanju Irana da napravi nuklearnu bombu, u UN crtao nekakve crteže koji je trebalo da nas uplaše i ubede da zle mule u Teheranu smišljaju kako da unište planetu. Dok, nasuprot njima, desetine zemalja među kojima i Izrael nuklearne bombe imaju za izvoz, ali oni su „dobri“ i njihove bombe nas sigurno neće ubiti. Teheran je optužbe odbacivao, tvrdeći da uranijum obogaćuje u civilne svrhe.

Godinama ovu priču pratim skoro istočnjačkom smirenošću. Svojevremeno smo u Danasu, valjda za Obamina vakta, tokom jedne od Netanjahuovih pretnji da kreće na Teheran, raspravljali o tome šta bismo radili ako dođe do nuklearnog rata. Rekla sam da bih radije poginula u prvom talasu radijacije, ako do nas stigne, nego da preživim i mučim se. Mnogi su imali drugačiji stav. Verovatno su gledali previše „Pobesnelog Maksa“.

Šta se nedavno desilo. Izrael napao Iran,........

© Danas