Političari i vladari, uprkos razvoja modernih tehnologija, govorništvo i direktno obraćanje narodu i dalje koriste kao ključno sredstvo komunikacije sa građanima i potencijalnim glasačima. Tako je od Perikla i Cicerona preko Čerčila i Fidela Kastra do danas. Savremena srpska politika u ovoj oblasti ima raznovrsno iskustvo. Slobodan Milošević nije voleo javne nastupe ni intervjue. Narodu se obraćao na javnim skupovima dok nije uspostavio vlast.

Vrsne intelektualce Vojislava Koštunicu i Zorana Đinđića, ljudi su teško razumeli. Vuk Drašković i Vojislav Šešelj su, na svoj način, bili mnogo jasniji. Naprednjački duo Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, sušta suprotnost. Prvi narodni lik, Šumadinac tako je i govorio, drugi kada usta otvori nikako da ih zatvori. Toliko dugo i često priča da neki poveruju da je teška bolest u pitanju, drugi da je mnogo pametan i da boljeg nema. I „lupe“ ono legendarno „ko ako ne Vučić“. Iako vide da u zemlji retko šta funkcioniše.

Ovih dana se istakao i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, kome očigledno bolje ide pesma nego govori. Em je loš govornik, em se stalno vadi poštapalicama „dakle, ovaj,........

© Danas