Kada je EU nastala u senci Drugog svetskog rata, bila je izgrađena za ekonomsku integraciju, a ne za tvrdu moć – bezbednost je bila prepuštena SAD-u, dok su politika i institucije bile postavljene na principu konsenzusa.

Ali svet koji je stvorio Uniju više ne postoji. U Briselu i šire raste frustracija zbog nedostatka brzine sa kojom se 27 lidera, zajednički poznatih kao Evropski savet, suočava sa izazovima i donosi odluke, posebno u oblasti bezbednosti i spoljne politike.

„Evropa je danas u stanju stalne krize i njena arhitektura donošenja odluka jednostavno nije bila dizajnirana za to“, rekao je bivši danski premijer i generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen za Politiko. „Ne možete čekati da Savet usaglasi saopštenje dok svet gori“.

EU je poslednjih meseci više puta zakazala u pokušaju da zauzme jedinstven stav o pitanjima od ogromnog geopolitičkog značaja – od odblokiranja tranše od 90 milijardi evra za Ukrajinu, do uvođenja sankcija Rusiji i nasilnim naseljenicima na Zapadnoj obali, pa sve do koherentnog odgovora na rat u Iranu.

Na poslednjem samitu lidera EU u martu u jeku rata na Bliskom istoku, lideri su satima raspravljali o sitnim detaljima šeme ETS (sistema trgovine emisijama) za ugljenične dozvole.

Na Kipru počinje samit EU, prvi bez Orbana, poslednji pre nego što postane opet neprijatno

Na Kipru počinje samit EU, prvi bez Orbana, poslednji pre nego što postane opet neprijatno

„Reći da je ETS najveće pitanje dok velika gasna polja gore je pomalo čudno“, rekao je jedan iznervirani zvaničnik EU, koji je kao i drugi u ovom tekstu govorio anonimno zbog osetljive diplomatije u kojoj je učestvovao.

Veliki deo dnevnog reda samita u oktobru, decembru i martu bio je posvećen nezavršenim pitanjima sa prethodnih sastanaka, vraćanju na teme koje nikada nisu rešene – od spremnosti za odbranu, preko finansiranja Kijeva, do planova za popravljanje evropske ekonomije.

Ideja da je Evropa prespora u donošenju odluka gotovo je postala kliše. Holandski premijer Rob Jeten je tokom svoje prve posete Briselu u toj ulozi prošlog meseca pozvao EU da se pokrene.

„Ne možemo objasniti našim građanima da Evropa ponekad previše sporo reaguje na velika pitanja koja utiču na sve nas“, rekao je.

Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u januaru, francuski predsednik Emanuel Makron, noseći sunčane naočare, izjavio je da EU „ponekad jeste prespora, svakako, i svakako mora da se reformiše“.

A........

© Danas