Prošle godine srpske vlasti povukle su reforme u više oblasti, uključujući i one koje se odnose na nezavisnost pravosuđa.

Nakon što je finansijska pomoć zamrznuta, piše Evropska pravda, Beograd je načinio nekoliko koraka unazad: ukinuo je sporne odredbe koje su se odnosile na pravosudni sistem, pristao na određene, iako nedovoljne, izborne reforme, imenovao članove nezavisnog regulatornog tela za elektronske medije i počeo češće da usklađuje svoju spoljnu politiku sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije.

Politiko: Crna Gora sve bliže članstvu u EU

Politiko: Crna Gora sve bliže članstvu u EU

Evropska komisija pohvalila je Beograd zbog povratka na put reformi i preporučila državama članicama EU da ohrabre Srbiju otvaranjem trećeg klastera u pristupnim pregovorima. Međutim, nekoliko evropskih prestonica na to je odgovorilo jasnim „ne“, napominje se.

Povlačenje reformi toliko je narušilo poverenje u Srbiju da samo ukidanje antievropskih zakona više nije dovoljno. Sve češće se postavljaju i dodatni zahtevi.

Srbija je status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji dobila 2012. godine, a pristupne pregovore otvorila je 2014. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU potpisala je tek 2013. godine, nakon što je podnela zahtev za članstvo.

U to vreme proces pristupanja bio je organizovan drugačije nego danas.

Na primer, pojam „klaster“, koji je danas dobro poznat i u Ukrajini, tada još nije postojao. Pregovori sa Srbijom vođeni su kroz 34 pregovaračka poglavlja, koja su mogla da se otvaraju bilo kojim........

© Danas