Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji, održani 25. oktobra, okončali su 14 godina vladavine Srpske napredne stranke. Uz izlaznost od približno 69 odsto, najveću u poslednjih nekoliko decenija, Studentska lista (SL) osvojila je apsolutnu većinu.

Prema preliminarnim rezultatima Republičke izborne komisije, osvojila je 52,71 odsto glasova i 140 od ukupno 250 poslaničkih mesta dok je lista koju je predvodio Aleksandar Vučić dobila 39,17 odsto glasova i 104 mandata.

Ovakav rezultat predstavlja dramatičan preokret na unutrašnjoj političkoj sceni Srbije, ali ne mora nužno da znači i promenu njene međunarodne orijentacije.

Program Studentske liste, objavljen u septembru, neposredno pred izbore, predstavlja polaznu osnovu za procenu toga šta bi njena pobeda mogla da znači za međunarodni položaj Srbije i njeno strateško partnerstvo sa Kinom.

„Studentska lista ne menja samo režim, već popularizuje i nove metode organizovanja“: Gordon Braun o nezadovoljstvu i buntu mladih širom sveta

„Studentska lista ne menja samo režim, već popularizuje i nove metode organizovanja“: Gordon Braun o nezadovoljstvu i buntu mladih širom sveta

Analiza tog programa, zajedno sa poreklom pokreta i studentskim planom od 11 tačaka, ukazuje na to da bi pravila koja uređuju kinesko prisustvo i angažovanje u Srbiji mogla da se promene dok bi osnovna struktura partnerstva – njegova politička logika i ekonomski okvir – verovatno ostala nepromenjen, piše u kolumni za chinaobserver.eu Selena Orli, doktorka kineskih studija i zamenica je rukovodioca kineskog tima organizacije AMO. Njena istraživanja usmerena su na, između ostalog, odnose Kine sa zemljama centralne i istočne Evrope (CEE), posebno sa državama Zapadnog Balkana.

Od nadstrešnice do glasačkih kutija

Studentska lista nastala je iz protesta koji su usledili nakon pada betonske nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024. godine kada je poginulo 16 ljudi.

Železnička stanica ponovo je otvorena u julu 2024. godine, nakon opsežne rekonstrukcije u kojoj su učestvovale kineske kompanije. Pitanja u vezi sa izvedenim radovima, nedostajućom dokumentacijom i odlaganjem utvrđivanja odgovornosti pretvorila su ovu tragediju u studentski protest protiv korupcije i institucionalnih propusta.

Tokom narednih meseci studenti su organizovali masovne ulične proteste i blokade fakulteta, stvarajući pokret na nacionalnom nivou oko širih zahteva za vladavinu prava i funkcionisanje institucija. U maju 2025. godine zatražili su raspisivanje vanrednih izbora.

Organizacioni model pokreta zasnivao se na plenumima – skupovima na pojedinačnim fakultetima na kojima su studenti imali pravo da predlažu, raspravljaju i donose odluke, koje su potom usaglašavane između različitih fakulteta i univerziteta.

Takav model organizovanja omogućio je da se ne izdvoje pojedinci kao formalni lideri pokreta.

Plenumi su takođe predlagali, proveravali i birali 250 kandidata koji su se na izborima suprotstavili Vučićevoj listi.

Studentska lista je namerno držana podalje od tradicionalne politike. Kandidati nisu mogli da budu ni studenti, ni bivši ili aktuelni članovi vladajuće koalicije, niti funkcioneri bilo koje od postojećih parlamentarnih opozicionih stranaka.

Umesto toga, kandidati su birani iz različitih društvenih slojeva, a svaki od njih potpisao je izjavu kojom prihvata moralnu i političku odgovornost za sprovođenje studentskih zahteva.

Tokom čitavog procesa, zahtevi pokreta bili su gotovo u potpunosti usmereni na unutrašnja pitanja. Uprkos učešću kineskih kompanija u rekonstrukciji železničke stanice, pokret nije predstavio tragediju u Novom Sadu kao pitanje kineskog uticaja, niti ju je pretvorio u kampanju protiv Kine. Kritike su umesto toga bile usmerene na institucije Srbije. Spoljna........

© Danas