Kako se nazire još jedna katastrofa u Iranu, jedno pitanje je važnije od svih ostalih – kako je zaustaviti pre nego što bude prekasno?

Bez obzira na konačan ishod izbora u Izraelu i glasanja na američkim međuizborima sledeće nedelje, Donald Tramp, koji igra ulogu usamljenog rendžera, i Benjamin Netanjahu, njegov opasni i beskompromisni pratilac Tonto, deluju odlučno u nameri da obnove nezakoniti rat koji su svojevoljno započeli u junu prošle godine, a proširili u februaru.

Poput Šekspirove tragedije koja nezaustavljivo vodi ka krvavom raspletu, najgore tek dolazi, smatra spoljnopolitički komentator Gardijana Sajmon Tisdal. 

Pa ipak, tri stvari deluju izvesno – Sjedinjene Američke Države i Izrael ponovo neće uspeti da u potpunosti unište iranske nuklearne kapacitete, koji su uglavnom hipotetički; iranski režim će opstati; a milioni običnih ljudi, u Iranu i širom sveta, platiće cenu ove neopravdane i nepromišljene agresije.

„Recite mu, slobodno, da nastavi da ljubi Putinu čizme“: Sajmon Tisdal o Trampovoj izdaji Ukrajine

„Recite mu, slobodno, da nastavi da ljubi Putinu čizme“: Sajmon Tisdal o Trampovoj izdaji Ukrajine

Izbegavajući odgovornost na sve moguće načine, Tramp očajnički pokušava da izbegne krivicu za očekivani izborni debakl republikanaca na međuizborima, koji je u velikoj meri izazvan ratom i inflacijom cena goriva i robe široke potrošnje. Tvrdio je da su za to odgovorni ukrajinski napadi na ruske rafinerije, ali to objašnjenje nije naišlo na prihvatanje. S Vladimirom Putinom sklopio je podmukli dogovor o dizelu, ali ga je, kao i obično, ruski mafijaš sa podrugljivim osmehom prevario.

Pozvao je američke saveznike da posegnu za svojim strateškim rezervama, ali je, što nije iznenađujuće, istovremeno vređao i gurao u stranu evropske lidere, koji njegov rat smatraju potpunom katastrofom i odbili su da mu pomognu da se izvuče iz nevolje.

Kako se navodi u izveštajima, Tramp je takođe odbio poslednji pokušaj Netanjahua da izvrši pritisak na njega da ovog meseca napadne Iran — pokušaj motivisan predstojećim izborima. Tramp se, naime, plašio da bi takav napad mogao da izazove ogroman talas podrške demokratama.

Međutim, kada se 3. novembra zatvore birališta na međuizborima, bez obzira na rezultate, svi ovi obziri pašće u drugi plan. Trampa više neće biti briga šta birači misle. Od tog trenutka moći će da radi manje-više šta želi u oblasti spoljne i odbrambene politike tokom poslednje dve godine svog mandata. A ono što on želi ima malo veze sa izmišljenim iranskim nuklearnim oružjem, demokratskim ustankom u Teheranu ili bilo kojim drugim lažnim opravdanjem za vođenje rata.

Tramp će biti slobodan da radi ono u čemu je najbolji – da vodi osvetničku politiku. Najveći greh Irana jeste to što se usudio da prkosi imperijalnoj........

© Danas