Tog 27. aprila 1986. godine, napunio sam tačno 14 godina i stajao sam sa ocem i ujakom na balkonu u centru Kijeva.

Prolećno sunce prži, neobično je toplo, moj ujak puši cigaretu za cigaretom i priča glasine da se nešto dogodilo u Černobiljskoj nuklearnoj elektrani. Tako sam saznao za katastrofu u Černobilju, koja se desila 100 kilometara od mog rodnog grada.

U to vreme niko nije znao da je to najveća nuklearna katastrofa u istoriji čovečanstva koja je pogodila celu Evropu, piše Oleksandr Litvinenko, ambasador Ukrajine u Srbiji, u autorskom članku za Demostat.

Prošlo je četrdeset godina od tada. Odrasla je generacija koja o tome zna samo iz priča starijih ljudi, iz knjiga, filmova, medija ili školskih lekcija o modernoj istoriji. Vreme je da se podsetimo.

Zelenski optužio Rusiju za nuklearni terorizam 40 godina posle Černobilja

Zelenski optužio Rusiju za nuklearni terorizam 40 godina posle Černobilja

Teško je obuhvatiti razmere katastrofe. Ukupno je u Ukrajini pogođeno više od tri miliona ljudi, od kojih je, prema različitim procenama, do 40 hiljada ljudi poginulo. Samo troškovi konzervacije četvrtog energetskog bloka i izgradnje objekta „Sklonište“ iznosili su šest milijardi američkih dolara. Direktni i indirektni gubici za Ukrajinu i troškovi prevazilaženja posledica Černobilja procenjuju se na više od 160 milijardi američkih dolara. A ko je u stanju da utvrdi i proceni ne samo direktne, već i indirektne gubitke koje je naš narod pretrpeo i još uvek trpi od ove katastrofe?

Razorne posledice katastrofe nisu pogodile samo Ukrajinu. Radioaktivni talas zahvatio je Belorusiju, Rusiju, Poljsku, Nemačku, Austriju, Švedsku, Norvešku, Finsku i druge zemlje. Čak i ovde, na Balkanu, posebno u Vojvodini i na severu centralne Srbije, zabeležene su radioaktivne padavine. Upravo nakon Černobilja, mnoge države, uključujući i tadašnju Jugoslaviju, odustale su od gradnje nuklearnih........

© Danas