Od postanka sveta (pa i sam njegov nastanak) nauka teži da objasni mnoge pojave, ali uprkos naporima, do nekih odgovora se ni do danas nije došlo.

Tako nauka dugih 46 vekova pokušava da objasni piramide – od načina gradnje, do namene.

Od prve, Džozerove piramide, izgrađene oko 2630. godine p.n.e od šest naslaganih segmenta, visine 62 metra (tada najviša građevina na svetu), preko Mikerinove i Kefrenove piramide, do monumentalne Keopsove piramide, završene 2580 godine p.n.e, visoke oko 147 m, precizno orijentisane pravcima strana sveta, poravnate ka severu sa odstupanjem od desetinke stepena. NJena četvorostrana baza je savršen kvadrat, stranice se razlikuju za manje od 10 cm na 230 m, što je nemoguće postići bez laserske tehnologije; baza Keopsove na pesku odstupa manje od 2 cm, a pretpostavlja se da su za nivelaciju koristili vodu.

Brojna su pitanja bez pravog odgovora – od toga kakvom su tehnologijom i planovima građene te monumentalne građevine, uz činjenicu da je nauka bila tek u povoju, do toga kako je moguće da su blokovi od krečnjaka i granita, teški u proseku dve do četiri tone (bilo je nekih i veličine 50 tona), isklesani na obali Nila, bez točkova i gvozdenih alata (znalo se samo za bakar), samo pomoću konopaca, dopremani do gradilišta; kako su bez dizalica podizani na takvu visinu…

Oko 2,3 miliona kamenih blokova (po Vikipediji 2,5) ugrađeno je u tu piramidu. Granitne grede i sarkofazi su dopremani čak iz Asuana, transportom dužim od 800........

© Danas