Detinjstvo pamtim po osećaju sigurnosti kod kuće, kod baka i deka, ispred zgrade ili u selu * Odrastao sam na Kamenom koritu * Bilo nas je više od stotinu, približno istog uzrasta * Košarku sam počeo da treniram sa sedam godina i igrao sve do druge godine fakulteta * Tokom studija, svirao sam gitaru u Irisu * Nisam hteo da prihvatim da se mladi plaše zbog svojih političkih stavova * Sutradan smo uhapšeni osmoro mojih saboraca i ja

Često razmišljam o tome kako su istorijski događaji, društvene promene i odluke prethodnih generacija oblikovali život moje generacije u Srbiji. Pitam se kako bi naš život izgledao da su se neki događaji odigrali drugačije. Prošlost, naime, nije nešto što je završeno i ostavljeno iza nas. Ona živi u institucijama, vrednostima, odnosima među ljudima i društvu koje smo nasledili.

*** Kada pokušavamo da razumemo gde smo danas, ne možemo zaobići ratove, političke promene, ali ni društvo koje je oblikovano nakon 5. oktobra 2000. godine. Sve to utiče na naše živote, čak i kada u vreme ključnih događaja još nismo bili rođeni. Možda baš zato često pokušavam da odgonetnem kako smo stigli dovde i koliko pojedinci, ali i čitave generacije, mogu da utiču na tok istorije.

*** Detinjstvo pamtim po osećaju sigurnosti kod kuće, kod baka i deka, ispred zgrade ili u selu. U selu Vrutci kraj Užica smo se okupljali sa porodicom, roštiljali i pekli rakiju. Kao dete sam posmatrao odrasle, a kasnije počeo da pomažem u porodičnoj destileriji. Danas su mi odlazak na selo i pečenje rakije neka vrsta meditacije i predah od užurbanog sveta.

*** Imao sam sreću da pohađam Montessori predškolski program čiji je moto bio „Nauči me da uradim sam“. Verujem da je to podstaklo moju radoznalost i samostalnost. Odrastao sam na Kamenom koritu, delu Užica nazvanom po staroj kamenoj česmi iz osmanskog doba. Jedno od najranijih sećanja mi je uzbuđenje kada sam prvi put dobio dozvolu da sam odem do prodavnice.

*** Ubrzo su i druga deca počela da izlaze napolje. Okupljali smo se oko zgrada i igrali, dok su nas roditelji nadgledali sa terasa. Bilo nas je više od stotinu, približno istog uzrasta. Imali smo slobodu da se družimo, izmišljamo igre, svađamo se i mirimo, bez mnogo uticaja odraslih. Mnogi iz tog društva ostali su moji prijatelji, a neki su kasnije postali i saborci u studentskim protestima i blokadama. Zanimljivo mi je kako su se naši putevi, započeti u igri ispred zgrade, kasnije ukrstili u borbi za nešto mnogo veće od nas samih.

*** Odrastao sam uz strateške igrice koje su me uvodile u svet istorije, mitologije i velikih civilizacija, Age of Mythology, Age of Empires, Warcraft 3 i World of Warcraft. Gledao sam Troju i Gospodara prstenova, a kasnije i Igru prestola. Privlačili su me istorijski konteksti, sukobi, savezništva i odluke koje menjaju sudbinu zajednica.

*** Cartoon Network mi je pomogao da naučim engleski. Voleo sam i da gledam dnevnik i zapitkujem roditelje ko je ko, zašto se nešto dešava i ko donosi odluke. Nije mi bilo dovoljno da znam šta se dogodilo; želeo sam da razumem i zašto. Danas kažu da ih nimalo ne čudi što sam završio na Fakultetu političkih nauka.

*** Odrastao sam uz KK Partizan i još čuvam prvi dres koji sam kupio, dres Boa Mekejleba. Košarku sam počeo da treniram sa sedam godina i igrao sve do druge godine fakulteta, kada sam zbog problema sa kolenom morao da prestanem.

*** Skijanje je moja druga velika ljubav. Počeo sam sa pet godina, kao većina dece koja su odrastala u blizini Zlatibora, već sa sedam se takmičio, a kasnije osvajao medalje. Tokom pandemije prošao sam obuku za ski-instruktora, pa možda jednog dana i to pokušam da radim. Sport me je naučio disciplini, timskom radu i upornosti. Timski duh i solidarnost važni su i van sporta.

Pavle Cicvarić: U Srbiji sve više nasilja, policijske brutalnosti i gaženja ljudskih prava

Pavle Cicvarić: U Srbiji sve više nasilja, policijske brutalnosti i gaženja ljudskih prava

Moj muzički ukus oblikovali su otac Radovan, stric Duško i stariji brat od strica Milan. Prvi bendovi koje sam slušao bili su The Who i Franz Ferdinand, a kasnije Ramones, Pixies, Nirvana, The Clash, Hüsker Dü i Dinosaur Jr. Gitaru sam počeo da sviram dok još nisam pošao u školu. Muzika je tako postala mnogo više od slušanja omiljenih bendova, zapravo, bila je način da se izrazim, družim i pronađem nešto svoje.

*** Prvi veliki koncert koji sam posetio bio je Metallica u Beogradu 2012. godine. U srednjoj školi osnovao sam bend sa drugarima, probe smo imali u napuštenoj kasarni JNA u Krčagovu, bez grejanja, pa smo zimi svirali u jaknama. Nije nam smetalo što uslovi nisu bili idealni – bilo nam je važno da imamo gde da sviramo i da smo zajedno.

*** Tokom studija, svirao sam gitaru u Irisu, čiji je zvuk spajao........

© Danas