Na vest o smrti pape Frančeska spontano i gotovo bez izuzetka obični ljudi, javne ličnosti, predsednici država i vlada su reagovali sa žaljenjem i što je najbolje delovali su, mislim na političare, prilično iskreno.

Meni je naslov jednog teksta sa naslovne strane Danasa privukao pažnju iz više razloga. „Odlazak narodnog pape – pape milosrđa i siromašnih“. I nema u ovom naslovu nijednog pogrešnog slova i nekakve neistine, kao što je neretko u potrazi za čitaocima, u mnogim novinskim naslovima inače.

Pa u čemu je stvar, šta nam ove reči posredno u svojoj istinitosti otkrivaju? Govore nam da je papa, prvi sveštenik hrišćanin među ostalim hrišćanima katoličke vere, bio to što bi trebao biti svaki papa, hrišćanin pre svega okrenut narodu, siromašnima i marginalizovanima, naravno svaki papa na svoj način i u skladu sa svojim iskustvom i karakterom.

Nije li tako gledano ovaj naslov, osim što je pohvala papi Frančesku, ozbiljna zamerka prethodnim papama, Katoličkoj crkvi i njenom ustrojstvu kad je ono što bi trebalo biti norma(lno) da papa nosi utehu siromašnima, marginalnima i običnim ljudima (narodu) u stvari iznimka i do te mere neuobičajeno, a da je otuđenost verskih i političkih klasa od naroda, problema i potreba naroda nešto na šta smo navikli i što nas ne iznenađuje do te mere da nemamo ni opravdane zahteve verskim i političkim klasama.

Namerno sam izmešao verske i političke klase........

© Danas