Dok deo pop kulture sve češće balet proglašava prevaziđenim, izvođenje „Bolera“ u Strazburu pokazuje suprotno. Ova umetnost ne samo da opstaje, već i dalje uspeva da uspostavi snažan, gotovo fizički odnos sa publikom.

Balet i dalje ostaje prostor koncentracije, discipline i kolektivnog doživljaja – i upravo zato deluje subverzivno.

U dvorani „Zenith de Strasbourg“, prostoru koji simbolizuje masovnu kulturu i spektakl, a više služi kao dvorana za organizovanje velikih koncerata, izvođenje „Bolera“ otvorilo je pitanje koje se retko postavlja naglas – da li klasična umetnost zaista gubi publiku – ili samo izmiče dominantnim narativima o tome šta je „relevantno“ u očima konzumenata masovnog sadržaja?

Kompozicija Morisa Ravela, nastala 1928. godine, danas funkcioniše kao svojevrsni lakmus test za savremene baletske ansamble. Njena repetitivna struktura, koja se gradi gotovo opsesivno, zahteva od izvođača potpunu kontrolu tela, ali i sposobnost da iz minimalnih promena proizvedu maksimalan efekat.

Upravo u toj napetosti između ponavljanja i eskalacije leži njena savremenost – ona odgovara vremenu u kojem se ritmovi ponavljaju, ali se pritisak stalno........

© Danas