Ovih dana imao sam više pitanja o studentskoj sugestiji građanima da se organizuju u takozvane zborove i da na lokalu krenu da uzimaju sudbinu u svoje ruke. Odmah su krenuli komentari vlasti da se radi o uvođenju anarhije, pokušaju „preuzimanja“ skupština opština, vraćanju „marksističkih“ relikata, i slično. Sve to nije tačno.

Nema političkog sistema u Evropi koji ne predviđa neki stepen ili vid neposredne demokratije. Naš Zakon o lokalnoj samoupravi izričito predviđa zbor, pored inicijative i referenduma, kao oblik neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave.

Zbor građana se saziva za nivou mesne zajednice, odlučuje se glasanjem prisutni, usvaja predloge i zahteve, a organi i službe jedinice lokalne samouprave su dužni da se o odlukama zbora izjasne u roku od 60 dana. Naravno da su zborovi zamišljeni kao korektiv i dopuna lokalne vlasti, a ne kao zamena za nju. Ali šta raditi kada lokalne vlasti ne funkcionišu, ili su potpuno delegitimizovane?

Vlast je vrlo brzo istakla sve mane i ograničenja zborova i krenula da se ruga ovoj studentskoj inicijativi i naporima građana da se organizuju. Ali, u tom ruganju i potcenjivanju ponovo čine istu grešku zbog koje smo danas svi ovde gde smo: u društvu bez dijaloga, gotovo paralisanom, sa ogromnim podelama i pod velikom tenzijom. Ne vide, ili ne žele da vide uzrok problema, pa samim tim ne mogu........

© Danas