Od samog početka turbulentnih dešavanja u srpskom društvu studenti, zapravo tek borbeniji i svesniji deo njih, zauzeli su jedan puritanski stav „nećemo se baviti politikom“! Pritom zaboravljajući da su njihovi zahtevi i te kako politički.

Da su postavili samo svoj četvrti, poslednji zahtev, to bi se moglo razumeti kao čisto socijalni, klasni zahtev koji se tiče njih kao jednog dela društva. To bi onda bio pokret za poboljšanje materijalnog položaja studentske populacije.

Tu ne bi bilo nikakve politike već samo socijale. Međutim, oni ni to nisu umeli da postave kako valja: trebalo je da traže potpuno ukidanje kategorije samofinansirajućih studenata, te da svi studiraju bez plaćanja školarine, a da se sredstva za to pokriju dodatnim oporezivanjem najbogatijih u ovoj zemlji među kojima spadaju kako domaći tako i strani preduzetnici. Ali, ne.

Oni su sada zadovoljni time što će, kada se usvoji ovaj predlog izmene zakona, ipak, morati da odmah ispovrte 100% da bi posle godinu dana dobili natrag 50% od uplaćene sume?! A zašto to šetanje para? Zašto ne bi uplatili 50% i gotovo. A ja dodajem: zašto ne bismo ukinuli školarinu?

© Danas