Nema nikakve sumnje da će i ovog 4. i 25. maja parking ispred Muzeja Jugoslavije biti krcat autobusima iz svih krajeva nekadašnje SFRJ sa hodočasnicima koji će se pokloniti senima pokojnog maršala i doživotnog predsednika. Posete, u manjem obimu, dešavaju se i ostalim danima. Kada prođem tuda pitam se šta ti ljudi znaju o ličnosti i delu osobe kojoj se posle više od 45 godina klanjaju, snevaju ga, spiritistički prizivaju da se vrati kako bi nam opet bilo onako lepo kako nam je bilo „pod njim“?

Mislim da se radi o populaciji koja je 70-ih godina prošloga veka bila u detinjstvu ili mladosti. Tada se kod nas zaista solidno živelo i vladao je mir. To vreme pamtimo kao zlatno prema poznatoj psihološkoj samoobmani po kojoj su uvek stara vremena dobra a danas ništa ne valja. Naravno, kada neko ima 60, 70 ili više godina onda mu je doba kada je imao 15, 20, 30 bilo idealno. Tada smo svi bili mlađi pa se život činio kao jedan beskonačan letnji dan pun svetlosti, bez senke, bez nagoveštaja da će se ikada završiti i da ćemo ikada oćelaviti, osedeti, udebljati se, postati impotentni, početi da bolujemo od ovoga ili onoga…

Međutim, ljudi bi trebalo da znaju stvarnu ulogu Josipa Broza u prošlosti naših naroda i države SFRJ. Prema svemu što se do danas otkrilo, Tito je bio jedan beskrupulozan tip spreman na sve, na gaženje preko leševa, na izdajstvo i opanjkavanje najbližih drugova i saradnika, na ulizištvo prema moćnijima, on nije prezao ni od čega što bi mu omogućilo uspon u karijeri. Zloupotrebom patriotskih i antifašističkih osećanja kod velikog broja........

© Danas