Ako neko misli da je moguće igrati basket, a na telefonu gledati kako se stvari odvijaju u sopstvenoj zemlji, grdno se vara. Jednostavno je teško zabijati koševe, dok članovi porodice, familije, komšije, prijatelji svakodnevno pod policijskom torturom biju odlučnu utakmicu za budućnost Srbije.

Lično poznajem jednog oca, jednog od reprezentativca koji je svakodnevno na ulicama sa svima nam. Sigurni nije jedini, kao što je sigurno da ima i onih koji podržavaju vlast. Na sve to, taj naš sukob se preselio i na tribine hale u Rigi gde je vlast poslala batinaše da zavode red i mir među navijačima. Na sreću, nije im se nešto dalo, a i policija u Letoniji je radila svoj posao.

Kako u takvoj atmosferi igrati bilo šta? Ni fudbaleri se nisu nešto pokazali, u toj istoj Letoniji, a tek večeras neće protiv Engleza na Marakani. Kada vidimo ko se sve vrzma oko naših reprezentacija, naravno da će da vam pripadne muka. Ti ljudi pre zaslužuju zatvor, nego mogućnost da budu „sportski radnici“. Nekada se zapitam imaju li oni dušu uopšte. Šta će Nebojši Čoviću to što radi. Malo mu je sve ove godine što je radio to što je radio. Zar u zemlji Srbiji ne postoji nijedan bivši košarkaš koji zaslužuje da bude neko i nešto u srpskoj košarci? Ne, mora Čović, mora Terzić, mora Nedimović… Samo da ne bude neko ko nije po volji........

© Danas