Ko god da ima, čak i nešto najmanje i najsitnije, protiv lustracije, makar i na filozofskom nivou, nije dorastao trenutku u kojem živimo. Lustracija nam je preko potrebna, bezmalo nam je nasušna potreba.

Jedan od glavnih razloga za buduću lustraciju je taj što lustraciju upravo doživljavamo, a neki i preživljavaju. Mozak ove operacije je, naravno, aktuelni predsednik Srbije koji se 24 sata dnevno bavi precrtavanjem ljudi. Možda će neko pomisliti da se šalim, ali mi smo trenutno u takvoj fazi da lustracija danonoćno uzima svoje žrtve. Ko je protiv njega, nema ga više.

Pitao sam svojevremeno izvesne nastavnike i profesore, šta ćete da uradite ako vlast pronađe način da otpusti pojedine njihove kolege. Maltene su me streljali pogledom. Borićemo se, nećemo dozvoliti, štrajkovaćemo, nećemo ostaviti naše kolege na cedilu. Nekoliko meseci kasnije, desili su se prvi otkazi, a pitani su slegli ramenima i skrenuli poglede.

Kako je moguće da i dalje idu na posao, a do juče su zbornice delili sa ljudima koji su zbog svog stava i aktivizma ostali bez posla? Jedina razlika je u tome što su otpušteni bili na ugovoru o delu, a pitani u stalnom radnom odnosu. Visoko mišljenje imamo o sebi, a solidarnost je prazna priča.

Na stotine ljudi je ostalo bez posla zbog prošlogodišnjih protesta. I ne samo profesora. Ustremio se režim svom silinom na pravosuđe. Mnogo smo čudan narod. Sudije i tužioci su pod direktnom pretnjom, ali oni ne protestuju, već........

© Danas