Grafiti su uvek bili subverzivni, od zidova kupleraja u Pompeji do novobeogradskih blokova. Čak i kad su poruke banalne – svi ste tu i tamo videli muški polni organ po zidovima – subverzivnost je u tome što onaj koji škraba to čini na mestu gde za škrabanje nema dozvolu, te time rizikuje. Krši poredak i biće tema barem kućnog saveta.

Grafit je autentičan sve dok autor može da nagrabusi. Makar to bilo da mu roditelji uvale kofu i četku u ruke da oriba fasadu u komšiluku.

Pola Srbije danas je išarano grafitima u kojima su „blokaderi“ (izmišljena reč Čedomira Antića, sada odomaćena) proglašeni „ustašama“. Rektor je „lopov“ i „ubica“. „FCK BLK“ bi trebalo da je odgovor na „FCK SNS“.

To je podiglo moralnu temperaturu, iako bi trebalo da smo oguglali na prejake reči i grafite, parole i bedževe. Zar se u tzv. kritičkoj javnosti ne pripisuje kompletnoj vlasti da su im „ruke krvave“, a predsednik proziva da je „peder“ i „Šiptar“?

Ovaj kolumnista nije veverica pa da sprovede uravnilovku. Jer, i kada parole liče kao predmet i njegov odraz, ključna razlika opstaje. Naime, vidite gore – subverzivnost i autentičnost.

Da bismo stigli do poente, zamislimo jedan dan prvog među nama. Zamislimo da ujutru pije čaj, pošto kafu i cigarete prezire. Svi koji sa njim piju čaj to čine jer im je to posao. Odeven je kako izraelski PR magovi kažu. Naočare pribija na čelo onako kako fokus-grupama izgleda pametno.

U medije – gde nastupa četiristo puta godišnje, a reprize, odjeke i reagovanja da i ne........

© Danas