Finansijska pismenost nije samo znanje o novcu. To je sposobnost da čovjek razume odluke koje će oblikovati njegovu finansijsku budućnost.

Postoji jedna neobična rupa u obrazovanju modernog čovjeka.

Godinama učimo matematiku, fiziku, književnost, istoriju i strane jezike. Kasnije učimo kako da razvijemo karijeru, napišemo CV i razgovaramo za posao. Učimo kako da zaradimo novac.

Ali veoma retko sistematski učimo šta da radimo s tim novcem kada ga zaradimo.

Kako funkcioniše kamata? Šta je inflacija? Zašto kredit od pet posto nije isto što i investicija koja donosi očekivanih pet posto? Šta znači diverzifikacija? Koji je odnos rizika i prinosa? Šta je penzijski sistem i zašto nije dovoljno samo osloniti se na njega? I, možda najvažnije za novu generaciju: šta je zapravo dugoročno investiranje?

AI pismenost: Da li školujemo decu za zanimanja koja uskoro neće postojati?

AI pismenost: Da li školujemo decu za zanimanja koja uskoro neće postojati?

Za mnoge mlade ljude odgovor na ova pitanja dolazi tek kada počnu zarađivati vlastiti novac. Tada više nisu učenici. Postaju potrošači, korisnici kredita, štediše i investitori — često bez formalnog obrazovanja koje ih je za to pripremilo.

To nije samo individualni problem. To je obrazovni problem.

Finansijski život počinje mnogo prije prve plate

Podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), međunarodne organizacije koja okuplja 38 zemalja i predstavlja jedan od najvažnijih izvora uporedivih podataka o obrazovanju i ekonomiji, pokazuju koliko je ovaj jaz ozbiljan. U PISA istraživanju finansijske pismenosti iz 2022. godine, 18 posto učenika u 14 zemalja OECD-a nije dostiglo osnovni nivo finansijske pismenosti. To znači da nisu mogli pouzdano primijeniti osnovno finansijsko znanje u stvarnim životnim situacijama. A ti učenici već žive u finansijskom svetu.

U proseku, oko 60 posto petnaestogodišnjaka u posmatranim zemljama ima bankovni račun i/ili debitnu karticu, dok je više od 85 posto kupovalo putem interneta. Finansijski sistem ih, dakle, nije čekao da završe školu. Mladi ljudi već jesu finansijski učesnici — pitanje je samo da li u taj svet ulaze sa znanjem ili bez njega.

ETF nije poenta – Dugoročno razmišljanje jeste

Kada govorimo o finansijskoj edukaciji, ne bi trebalo da učimo decu da kupuju određeni ETF, deonicu ili kriptovalutu.

Škola ne treba........

© Danas