Svake godine u avgustu slušamo istu melodiju. Povodom još jedne, četrnaeste godišnjice na čelu Narodne banke Srbije, iz centralne banke stiže obimno saopštenje preplavljeno procentima, milijardama i istorijskim rekordima. Poruka je uvek ista. Stvorena je „stabilnost koja traje“, a ekonomsko blagostanje samo što nije pokucalo na svačija vrata.

Međutim, kada se sloj po sloj ukloni politički šminkerski lak sa ovih brojeva, ostaje surova istina. Svaka od navodnih „pobeda“ počiva na metodološkim manipulacijama, kratkom pamćenju i svesnom prećutkivanju onoga što statistika uvek prećutkuje. Takav joj je karakter. Statistici, a i guvernerki. Da razmontiramo saopštenje, broj po broj.

1. Trik sa brojem 2,7%, kako sakriti 4,6%

Tvrdnja NBS: „Inflacija u Srbiji, koja je krajem 2012. godine iznosila 12,2 odsto, spuštena je na 2,7 odsto, što je u okviru granica cilja.“

Porediti današnji indeks sa pikom iz krizne 2012. godine predstavlja klasičnu metodološku podvalu koja služi stvaranju političkog kontrasta: „pre nas je bio potop, sada je raj“. Ali mnogo važnija obmana jeste sam podatak od 2,7%.

Ta cifra je samo međugodišnja ukupna inflacija za juni. U njoj su trenutno sadržani sezonski padovi cena sirovog voća i povrća sa pijaca usled dobre poljoprivredne sezone, kao i promene cena goriva. Ono o čemu centralna banka saopštenjem mudro ćuti jeste bazna inflacija, indeks koji isključuje sezonsku hranu i energiju, dakle onaj deo poskupljenja koji se ne topi sa prvom boljom berbom. A taj pokazatelj u maju je iznosio 4,5%, u junu ubrzao na 4,6%, dakle već više od gornje granice NBS-ovog sopstvenog cilja od 4,5%.

Pored toga, priča o 2,7% zamagljuje da je u prethodnih pet godina kumulativna inflacija u Srbiji prešla 43%, a hrana poskupela za preko 65%. Današnjih 2,7% ne znači da su se cene vratile unazad. To samo znači da rastu sporije, ali na već drastično naduvanu i nepodnošljivu osnovicu.

2. Trik od 30 milijardi: Zaduži se u evrima, pa proglasi rekordne rezerve

Tvrdnja NBS: „Bruto devizne rezerve povećane su tri puta, na 30,5 milijardi evra, dok su neto rezerve skočile skoro pet puta, sa 5,5 na 26 milijardi evra.“

Slavodobitno saopštenje o 30,5 milijardi evra zvuči moćno samo dok ne postavite prosto pitanje: odakle su te devize došle? Da li smo taj novac zaradili tako što je naša industrija izvezla više nego što je uvezla? Naravno da nismo. Srbija godinama obara rekorde u spoljnotrgovinskom deficitu.

Te milijarde na računima NBS-a nisu proistekle iz privredne snage, već pre svega iz eksplozije javnog duga. Krajem juna 2012. javni dug je iznosio 15,2 milijarde evra. Na današnji dan (13.08.2026.) dostigao je 41,86 milijardi evra (sajt Uprave za javni dug). Rast od preko 26 milijardi evra desio se u istom periodu u kome su „rekordne rezerve“ nastale. Kada se država u inostranstvu zaduži za nove milijarde evra ili proda evro-obveznice, taj devizni novac legne na račun NBS i statističari ga odmah prekrste u „rekordne devizne rezerve“.

Pored toga, veliki deo bruto rezervi uopšte ne pripada državi. To su obavezne devizne rezerve komercijalnih banaka. To potvrđuje i sama NBS metodologija: neto rezerve se dobijaju tako što se od bruto iznosa oduzimaju „devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve“, dakle tuđ novac uknjižen kao naš. Novac uzet na kredit, tuđi depoziti i cena zlata na berzi u Londonu prodaju nam se kao dokaz domaćeg ekonomskog čuda.

Tabaković: Inflacija nije pojela rast zarada, nije mi jasno kome smeta stabilan devizni........

© Danas