Najduže i najmasovnije proteste u istoriji Srbije pokrenuli su i vode studenti. Taj najlepši, fizički i misaono najpotentniji deo nacije je žrtvujući deo svoje mladosti, na empatičan i blag način, „do kostiju razgolitio“ neustavna, nezakonita i koruptivna postupanja grabežljivo-samoljubive vlasti.

U toku protesta pobunjeni studenti i srednjoškolci su došli do mnogih saznanja. Posebno su istakli veliku važnost skladnog timskog rada za postizanje uspeha tokom planiranja, razvoja i realizacije ideja, ali i za razumevanje suštine onoga što su učili. Jer, zaključili su – u timskom ambijentu koji su negovali i neguju u toku protesta se najbrže i najtemeljitije uči i stvara. A u tu „tajnu“ ih je retko ko upućivao.

O njoj im gotovo da nisu govorili ni roditelji, ni vaspitači u obdaništu, ni učitelji i nastavnici u osnovnoj i srednjoj školi. Timski rad su praktikovali samo retki profesori na pojedinim fakultetima. U celom tom vaspitno-obrazovnom procesu timski pristup radi socijalizacije mladih ljudi i utemeljenja novih saznanja bio je retko primenjivan, a često i potcenjivan, dok su „samostalna kreacija i rezultat“ proglašavani za merilo kvaliteta i stavljani na pijadastal poželjnosti.

Koliko su porazni rezultati takve obrazovne metodologije pokazala je stalna destrukcija Srbije, jer državnim mehanizmima od 1945. godine do sada, upravljaju, uglavnom, socijalno nedovršene ličnosti koje „krasi“ beskrupulozno nastojanje da budu „bespogovorni, bogati, apsolutni i večni vladaoci“. Zbog toga su proglašavali „izdajnikom i neprijateljem države i srpstva“ svakoga na koga bi i posumnjali da im može biti konkurencija, koristeći razne neustavne, nezakonite i nemoralne manipulacije, čime su sprečavali da se u društvu „rascvetaju hiljade preduzetničkih i istraživačko-razvojnih cvetova“.

Zato univerziteti i fakulteti koji su i sami bili i jesu saučesnici studentskog bunta treba da po svaku cenu očuvaju slobodu misli i nezavisnost,........

© Danas