Tekst u nastavku obrađuje pojam „revolucija“ u terminu „obojena revolucija“ obradom knjige „Stari režim i revolucija“ autora Aleksisa de Tokvila (1805 – 1859). Svaka sličnost sa Srbijom je slučajna

Kako se to kaže ,,ko prodaje službu, rasprodaje pravdu, što je besramno“. A između različitih klasa (čitaj funkcija, nap. MA) nastupaju uzajamna ljubomora i mržnja.

A odakle, onda, proviruje sloboda? ,,Usred brojnih ustanova već spremnih da sprovode apsolutnu vlast, sloboda je ipak živela“, kaže Tokvil. Javljao se duh otpora, odlučnih ljudi, netaknutih u njihovoj postojanosti i izuzetnosti. Kod vlasti se dešava da jedna njena strast uveliko škodi drugoj: ,,gramzivost kojom je bila vođena stala je kao protiv teža njenom slavoljublju“. Tako su najbezuslovnije odluke koje je vlast donosila, padale. Vlast je rđavo poznavala granice svoje moći. Čudno i manjkavo ustrojstvo javnih funkcija rušila je centralna vlast. Pribegavanje pogibeljnoj pomrčini, odnosno zloupotrebi prava vlasti, zapravo je oslobađala ljude i služila da odbrani svoja prava.

Mnoge privilegije, predrasude i pogrešne ideje, odnosno sve ono što se protivi jednoj postojanoj i blagotvornoj slobodi, stvaralo je duh nezavisnosti i otpor zloupotrebama vlasti. Vlast nije marila za opštu slobodu građana i lako je dopuštala da ruka vlasti udara na sve strane. U trenucima kada se odvija revolucija plemstvo je padalo zajedno sa vlašću. Tokvil žali što je plemstvo potpuno uništeno jer smatra boljim rešenjem podvrgavanje vladavini zakona.

Sveštenici su se sluganski potčinjavali ovozemaljskom suverenu i postali njegovi najsmeliji laskavci. Crkva ne treba da se bavi pripremom sveštenika za političkim udvorništvom, smatra Tokvil, a valjda je to i stav zdravog razuma. Mnogi sveštenici su plemenitog roda ali u državi su imali........

© Danas