Kao prvo, disklejmer. Ovu kolumnu čitate na sopstvenu odgovornost!

Kao drugo, ove redove piše neko ko je raskrstio sa Srpskom pravoslavnom crkvom, sa crkvama uopšte. A umeo sam onomad i te kako da izgovaram očenaš, slavim slavu, odlazim u crkvu i krstim se ovom ili onom prilikom. Ipak, i onomad sam, doduše stidljivo, znao da to ne činim iz dubokih unutrašnjih pobuda, već kako bih zadovoljio raznorazne spoljašnje društvene, roditeljske i ostale uzuse.

Opet, ne bih sebe ni danas svrstao među ateiste, svakako ne među okorele ateiste. Kratko i jasno, imam nekakvu svoju privatnu eshatologiju. Da li je tako nešto dopušteno reći u Srbiji 21. veka, a da ne budeš, makar metaforički, kamenovan na društvenim mrežama i da na tebe ne budu bacane kletve i uroci?

Kad smo već kod društvenih mreža, nije zgoreg pomenuti da su ovi redovi delimice i nadahnuti galimatijasom zaumnih slavopojki o patrijarhu Pavlu na koje sam nailazio hodeći po opskurnim bespućima društvenih mreža, a zbog kojih se, strepim, blaženopočivši patrijarh okreće u grobu, a koje, ni manje ni više, zavređuju da se nađu na naslovnim stranama Trećeg oka i Velike Srbije.

Studenti još 28. juna ponudili društveni dogovor: Šta su predložili?

Što mi,........

© Danas