Letu Štuke se 3. jula vraćaju pred beogradsku publiku, i to na scenu Luke Beograd, gde će promovisati svoj novi album „Eter“.

Letu Štuke su bend koji već godinama balansira između intime i društvenog komentara, ljubavnih pesama i oštrih opaski na stvarnost regiona, i ovog puta donosi materijal koji je nastajao bez pritiska, ali sa jasnom idejom da bude iskren pre svega prema sebi.

Uoči koncerta i novog susreta sa beogradskom publikom, razgovarali smo sa Dinom Šaranom o albumu „Eter“, promenama u načinu izdavanja muzike, inspiraciji koja dolazi iz svakodnevice, ali i o tome gde danas stoji rokenrol u vremenu singlova, algoritama i brzog konzumiranja muzike.

Letu Štuke – Eter: Najsporiji bend na svetu stiže opet do cilja

Letu Štuke – Eter: Najsporiji bend na svetu stiže opet do cilja

Šta vas tera da još uvek izbacujete albume? Da li je to inspiracija, misija ili nešto drugo što vas gura da i dalje isporučujete muziku?

To je kao neka knjiga utisaka o jednom proteklom periodu, o vremenu koje prođe. Još uvek sam u fazi razmišljanja da bi ovo možda mogao biti poslednji album koji ćemo izbaciti u toj formi, jer mislim da ćemo ubuduće više raditi sa singlovima. Danas je to jednostavno isplativije, a i realnost je da ako pesma nema spot, kao da ne postoji.

Ljudi se teško nateraju da poslušaju ceo album. Iskreno, ni ja, iako sam iz te generacije, godinama već nemam strpljenja da preslušam bilo čiji ceo album. To je nešto što se promenilo.

U kom raspoloženju vas je onda zatekao „Eter“, u kakvom ste ga stanju stvarali?

Album sam radio prilično opušteno. Počeo sam da pišem pesme za „Eter“ negde u vreme korone, tokom prvog lokdauna. Jedna za drugom su se nizale, a onda smo ušli u studio i snimali ga oko godinu i po dana.

Sve je išlo bez pritiska, bez pretenzija i bez kalkulacija. Ideja je bila da nam se album pre svega dopadne, bendu, a tek onda, ako ostane nešto za publiku.

Imam nekoliko favorita na albumu, ali čini mi se da se „Ljudska prava“ za sada najviše izdvojila među publikom. U toj pesmi kažete „Idem i ne okrećem se“… pa zbog čega bi otišli, a zbog čega ostali?

U stvari, u toj pesmi to nisam ja, nego neki klinac od 18 ili 20 godina.

Pa još bolje, šta mislite, zbog čega mladi danas odlaze, a šta ih ipak zadržava ovde?

Ono što ih zadržava su razne okolnosti – neke ljude jednostavno spreči to što nemaju gde da odu, nemaju porodicu negde drugde ili ne uspeju da nađu posao u inostranstvu, što je čest slučaj. Ali ima i mnogo više onih koji odu jer uspeju da se snađu napolju i nađu posao.

Sve su to već poznate stvari kada govorimo o Balkanu trideset godina nakon rata – i dalje iste priče, i dalje korupcija i kriminal, svuda po zemljama bivše Jugoslavije. Ne bih nikog posebno izdvajao.

Na albumu imate i omaž Azri u refrenu kažete „Dobro mi stoji” kao onda Džoni u Balkanu..

To je bilo više zbog rime. I malo da bocnem Džonija.

A šta vas toliko vraća Džoniju? U više intervjua ste govorili o njemu, pa i da je vaša pesma „Tesla“ posvećena njemu…

Sve manje toga danas. Najviše ga poštujem zbog onoga što je uradio na kraju – što se povukao. To mi je vremenom postalo možda i najvažnije u njegovom slučaju.

Dubioza je uradila remix pesme i mnogi kažu da je možda čak........

© Danas