Dobrooo. Dakle, dočekasmo, najzad, političku artikulaciju studentske pobune. Studenti zahtevaju momentalno raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora. Dočim, ne traže ostavku predsednika i predsedničke izbore. Zanimljivo.

No, kako bilo, ova novonastala situacija podrazumeva podrobnu i trezvenu analizu. Pljušte, poslednjih dana, svakojake ocene i prognoze. Neke utemeljenije, neke manje utemeljene. Neke smislenije, neke manje smislene. Uglavnom optimistične. Naglašeno optimistične i blago pristrasne. Moja će, u odnosu na njih, biti jamačno protumačena kao oprezna, ako ne i pesimistična. Nadam se ne i defetistička.

Prvo pitanje je ovo. Da li će izbora uopšte biti, to jest da li će prvi čovek Srbije prihvatiti zahtev studenata i preduzeti neophodne korake, neformalne i formalne, kako bi se izbori održali. Opet sve od njega zavisi. Tako je u autokratskim režimima. Procedura je smokvin list. Prilično sasušen, dodao bih.

Drugo je pitanje šta će studenti raditi u slučaju da izbora ne bude u dogledno vreme? Da li se blokade nastavljaju ili se stanje na univerzitetima vraća u redovne tokove? Da li bi se obnovili masovni protesti i demonstracije širom zemlje Srbije? Ili nešto dosad neviđeno?

Treće je pitanje koji bi potezi usledili ukoliko bi se izbori uistinu održali? Kako bi se i po kojim kriterijumima obrazovala izborna lista, ko bi se na njoj
našao, koji bi status bio opozicionih stranaka itd.

Guske u magli – mi, oni i glupost

Pitanje od naročitog značaja, o kom se najviše govori, odnosi se na izborne uslove i na rizik od ponovne zloupotrebe izbornih postupaka od strane vladajuće partije. Šta će se preduzimati u ovakvom sledu........

© Danas