Mrcvarimo se već bezmalo pola veka. Pređosmo iz drugog u treći milenijum, a naša stvarnost i dalje ostaje tmurna i nepouzdana. Mučimo se sa svakojakim zloupotrbama vlasti, svakojakim manipulacijama, obmanama i zabludama.

Vrtimo se u zatvorenom obruču naopakosti i predubeđenja. Izvor svih naših promašaja i neuspeha jeste vlast. Različitih boja, ali veoma sličnih karaktera. I načina vladanja.

Ovaj aktuelni režim gura nas sve dublje u autoritarnost. Preciznije i tragičnije, u autokratiju. Samovlašće i samodržavlje. NJemu i njegovom predvodniku, čini se, nema ko da zapreči put. Uporni protesti, demonstracije, otpor i protivljenje, očito, nisu dovoljni. Vlasatodršci se na to ne obaziru, sem što hapse i biju. I, iz dana u dan, postaju okrutniji i bezobzirniji u nametanju svoje volje i svoje moći. I svog hira.

Pribojavao sam se da će na red doći i ovo malo nezavisnih medija. Potrebno je utišati svaki glas van kontrole, njihove kontrole, svaki signal o realnom stanju u zemlji, svaku reč kritičnu prema njima. Srbija mora postati totalno pacifikovana, umrtvljena i učinjena ravnodušnom prema vlastitom životu. Anestezirana i beznadežna.

Demokratija paravan za lični i partijski apsolutizam

Vlast i njene odluke, njeni kaprici i opsesije, njeno bezakonje i pohlepnost, moraju biti prihvaćeni bezuslovno. Ne sme biti opozicije, slobodnih mislilaca i medija van režimskog domašaja. Jedina istina mora biti njegova istina, ma kako i ma koliko odudarala od stvarnosti. Svi, kao jedan, moraju klicati vrhovnom vođi, diviti se njegovim zamislima i ostvarenjima, oduševljavati se njegovom ličnosti za vjek i vjekov.

Uvek se, na kraju balade, dođe na isto. Na represiju,........

© Danas