Izbori ne odgovaraju ni jednoj ni drugoj strani: formiranjem liste studenti prestaju da budu studenti i postaju političari, a opšti narodni pokret iz građanskog prerasta u stranački, čime postaje protivrečan i gubi na posebnosti.

Na drugoj strani, vlast može da odgovori na provokacije i raspiše vanredne izbore, uz sasvim izvestan rizik da u jednom trenutku studenti pozovu građane na bojkot tih izbora.

Što dalje povlači ne samo rascep koalicije, već i rascep unutar vladajuće stranke. Time se ulazi u period višegodišnje političke krize koja neće moći da bude olako prevladana.

Posledice takve krize bile bi teže nego nakon 24. marta 1999. i 5. oktobra 2000, ne samo zato što većina generacije koja ima političko znanje i iskustvo stečeno u protestima i u životu u Srbiji devedesetih fizički gubi snagu usled prostog zamora ljudskog materijala u stalnim borbama bez pobede ili je definitivno emigrirala.

Nije svaki lekar „doktor“

Ili zato što na drugoj strani, studenti nemaju........

© Danas