S nostalgijom se sećamo traktora. To je bila smehotresna režimska ikonografija odbrane od studentskog i građanskog nezadovoljstva.

A sad, mora da je nužda velika kad se pojavilo toliko pokretnih klozeta u najstrožem centru glavnog grada Srbije između Parlamenta, Predsedništva republike, Skupštine Beograda i Ministarstva kulture. I ne samo da je postavljeno, nego te klozete čuva policija.

Pored plavo-belih, sivih, zelenih i braon klozeta niklo je i divlje naselje belih šatora kome niko nije izdao nikakve dozvole. Niko ne zna ko je investitor i vlasnik naselja na najskupljoj parceli u Beogradu.

Sumnja se na moćnog i bahatog političara. Jedino on može Beograđanima i gostima glavnog grada da tako zagorča život i uskrati slobodu kretanja saobraćajnicom koja je žila kucavica grada. Gradonačelnik nemoćno širi ruke i priznaje da ga je razvlastila „viša instanca“ na koju ne sme da upre prstom iako mu je u komšiluku.

Ćacilend je od skromnog bivaka izletničkih improvizovanih šatorčića u Pionirskom parku metastazirao u impozantnu naseobinu, vidljivu iz zemljine orbite. Nije, za sada, primećeno da je to urbanističko zlodelo privuklo znatiželjnike iz belog sveta.

„Socijala“ neće oboriti režim

Nije se ni srpska opozicija potrudila da novu beogradsku turističku atrakciju reklamira na svetskom turističkom tržištu kao čudo neviđeno. Ko zna ko bi sve pohrlio u Beograd da to vidi i doživi. Nigde u svetu u centru glavnog grada nije primećena tolika koncentracija uličnih klozeta kao što ih ima u Beogradu. Nije ih toliko bilo ni na čuvenom koncertu........

© Danas