Restorani i kafići vrve od gostiju. Gužve su u salonima automobila a nekoliko dana unapred zakazuju se tretmani u salonima lepote. Stanovi se prodaju „ko alva“. Štedni računi nabrekli su od evra i dolara. Turističke agencije prebukirane su željama za sunčanjem, skijanjem i kratkim obilascima zanimljivih gradova.

Nedavni generalni štrajk privukao je skromno učešće radnika, što ukazuje da su sindikati možda preterali s ambicijama i pogrešili s očekivanjima i da je štrajk pogrešno brendiran. Naizgled ove slike u suprotnosti su sa stalnim pričama opozicije i kritičara režima o krizi. Iako nisu jedini, i potpuno pouzdan, ove slike su pokazatelj ekonomsko-socijalnih prilika u Srbiji.

U nastojanju da obore s vlasti naprednjački režim njegovi kritičari često koriste argument da je Srbija zemlja u kojoj se teško živi, u kojoj sirotinja prevrće po kontejnerima da bi preživela, u kojoj je nestala srednja klasa, u kojoj postoji oštra podela na bogatu manjinu i sirotinjsku većinu…

Naravno da Srbija nije takva zemlja. I naravno da u Srbiji nije sve dobro. Slika nije crno bela, puna je valera.

Činjenica je da su pojedine mere ekonomske politike uzele danak, najpre u kupovnoj moći pojedinih slojeva društva. Srbija je postala skupa zemlja, to se vidi u dućanima i restoranima.

Biznis na vrhu u četiri oka

Ali, ako je socijalna kriza tako izražena i toliko velika, kao što tvrde kritičari, zašto do sada nije proizvela logičan ishod – nezadovoljstvo većine stanovnika i promenu vlasti? Postoji li neki razlog – recimo strah, represija ili klijentelizam – koji sprečava stanovništvo da masovno glasa protiv Srpske napredne stranke? Ili je možda pogrešna premisa (polazište) kritičara? Da li bi bilo korisno, zarad sigurne pobede nad naprednjacima, stati na loptu i analizirati polaznu premisu. Na primer, da li siromaštvo doista dramatično raste, da li nejednakost ugrožava temelje društva, da li su plate mizerija, da li srednja klasa nestaje?

Posmatrajući aktuelnu situaciju, očigledno je da ne postoji kritična masa........

© Danas