Kad sam bio mali uglavnom su mi kućni ljubimci bili ribice, kanarinci i papagaji. Omakao mi se i hrčak, a mačke moraju da budu napolju, poludeće u stanu na devetom spratu, tako su me naučili. U to vreme, reč je o ranoj osnovnoj školi, omiljena knjiga bio mi je „Brežuljak voteršip“, podugački roman o krvavoj epopeji grupe divljih engleskih kunića.

Pročitao sam je sigurno deset puta, nacrtao čak i strip po njenim motivima, a vrhunac moje dečje sreće bio je kad smo na Kaleniću kupili malog narandžastog kunića. Bilo je to milo stvorenje, koje nikada nije napravilo nijedan problem, ne računajući brabonjke koje je ostavljao tu i tamo, ali oni su bili mala cena za deljenje života sa nekim tako divnim i pitomim.

Na jednom od mojih rođendana, moj školski drug Klipeta, tako smo ga tada zvali, uhvatio je kunića za uši i vitlao njime po stanu. Srce mi se preseklo, kakvo ljudsko biće moraš biti da bi........

© Danas