Gospodin Luster se toliko trudio da se dopadne građanima Srbije, da se posle trinaest godina ispiranja mozga, nekim građanima sa manje mozga odista i dopao. Nije mu, međutim, nikada uspelo da postane svetski popularan, a svi znamo da se samo globalna popularnost računa, kada je reč o budućim istorijskim udžbenicima.

Godinama se vucarao po ćoškovima, zadnjim redovima, hodnicima i hoklicama svetskih lidera, u nadi da će ga kamere primetiti i mediji objaviti „Ijao, kako je lep i pametan“. U potrazi za svetskom slavom, gospodin Luster je pritegao Srbiju i region svojom politikom čvrste ruke, čak je nekoliko puta i bio umereno riban na CNN i BBC, kako bi mu se pružila prilika da pokaže mišiće.

Niko se na ovo nije upecao, zato što je svima bilo jasno da se Lusterovi mišići ne nalaze na njemu, nego u Moskvi, Briselu, Vašingtonu i Pekingu. Niko ne voli takve likove i zato je gospodin Luster morao da........

© Danas